Dopadljiv dizajn i udoban hvat ne mogu da anuliraju brojne nedostatke jer mediokritet svakako nije tražena odlika kada biramo oružje za ličnu bezbednost ili službenu upotrebu
Posle dužeg perioda u kome nije proizvodio nikakve pištolje, Remington je pokušao da se na tržište ručnog oružja vrati u velikom stilu. Vodeći ljudi kompanije odlučili su da u njihovoj ponudi nedostaje moderan pištolj punog formata sa kojim bi se u velikom stilu vratili na tržište pištolja IV generacije.
Pročitajte još: Estetski “ispad” teksaškog miksa ZBUNJUJE ljubitelje oružja
Tako je sa velikim zakašnjenjem pokrenut projekat “polimerskog Remingtona”. Bili smo u prilici da se detaljnije upoznamo sa rezultatom te inicijative i uporedimo ga sa nekima iz mnoštva već odavno prisutnih modela.
Remingtonov adut u novoj generaciji
Izložen model sa izmenjivim ulošcima zadnjeg dela drške, foto: D. Šaponjić
Na prvi pogled, Remington RP-9 ne odstupa od tipične pojave modernih “plastikanera”. To je pištolj polimerskog rama povećanog kapaciteta sa unutrašnjim udaračem. U poređenju sa modelima Smita i Vesona ili Rugera deluje nekako više evropski. Jer estetika mu je bliža rešenjima koja se mogu videti kod npr. Valtera. Navlaka ima čiste, prizmatične linije i nešto veću visinu nego što to diktiraju aktuelni trendovi.
Stranice se sužavaju prema vrhu navlake tako da je taj utisak možda i prenaglašen, ali kada uzmete pištolj u ruku osetićete da je težina uglavnom koncentrisana upravo u gornjem delu. To je neobična inženjerska odluka, jer niža osa cevi i spušteno težište značajno doprinose boljoj kontroli oružja pri brzoj paljbi.
Uprkos dizajnu, ne uliva poverenje
Još jedna upadljiva odlika je relativno dug, udobno oblikovan rukohvat bubrežaste forme koji prijatno ispunjava dlan. To je posledica korišćenja velikog čeličnog okvira kapaciteta 18 metaka kalibra 9 mm Para. Rukohvat ima izmenjive zadnje panele u tri veličine koji dolaze sa pištoljem i dva okvira, spakovani u plastični kofer tako da svaki korisnik može da prilagodi oružje sopstvenim šakama. I dotle je sve OK. Ali, iako je površina drške udobno ohrapavljena osećaj baš i nije udoban. Polimer ostavlja čudan utisak između klizave i tvrde površine koja se ugiba pri jačem stisku. Kako je to jedan kolega prokomentarisao “kao da držite jeftinu kutiju za sapun”.
Polimerski usadnik i prenosne poluge sa oprugama, foto: D. Šaponjić
Takav utisak je dodatno pojačan posle rasklapanja oružja. Ram pištolja sa rukohvatom više podseća na airsoft modele nego na pravo oružje. Ali, idemo redom. Navlaka ima krupne ureze za repetiranje koji se nalaze i na prednjem delu koji je u zoni usta cevi sužen tako da olakša vraćanje oružja u futrolu. Snažan spoljašnji izvlakač služi i kao indikator metka u ležištu koji se može napipati u uslovima lošeg osvetljenja. Niski, široki borbeni nišani sa tri bele tačke daju veoma dobru sliku i metu je lako “zahvatiti” prvim pogledom duž gornje površine navlake. Kuriozitet je način obrade zadnjeg nišana koji ima “borbenu površinu”, šta god to značilo.
Ukratko, čelični nišan je oblikovan tako da se pištolj može repetirati tj. navlaka povućI u zadnji položaj kačenjem zadnjeg nišana za opasač ili rub odeće, opreme… Nismo sigurni u kojoj meri je ta odlika bitna ali ako već postoji a ne smeta – zašto ne? Povratna opruga na plastičnoj vođici je trakaste forme što je iskopirano rešenje sa Gloka i ima prihvatljivu silu.
Odlična cev
Cev je masivna, klasično žlebljena sa velikom uvodnom rampom i zaštićena crnim tenifer finišem. Ako momci u Remingtonu umeju nešto da naprave kako treba onda je to bez sumnje cev. NJihove puške su u SAD već decinijama sinonim za preciznost, a njihovu oznaku nose snajperke repetirke koje koristi vojska i policija. Iako nismo isprobali RP-9 na strelištu nema razloga da sumnjamo u zadovoljavajuću preciznost.
Pristojna ergonomija - na prvi pogled, foto: D. Šaponjić
Rukohvat je u gornjoj zoni sužen sa obe strane što doprinosi komforu. štitnik okidača je veliki a u njegovom korenu je dugme za oslobađanje okvira kapljičastog oblika koje se po potrebi može premestiti na desnu stranu za levorukog korisnika. U donjem delu rama je ulivena pikatini šina za montiranje svetlosne jedinice i/ili laserskog markera. Na zadnjem kraju rama je izražen tzv. “dabrov rep” koji štit šaku u delu između palca i kažiprsta od povrede koju može izazvati kretanje navlake kod korisnika sa krupnijim šakama.
Nepopularno menjanje hvata
Sa obe strane rama, nadohvat palca postavljene su poluge ustavljača navlake sa sitno narezanim površinama i za čije aktiviranje treba prilično snage pa je većina strelaca prisiljena da pri manipulaciji menja hvat što nikako nije dobra osobina. Poluga za rasklapanje takođe traži pristojnu silu za rotaciju a slomljen nokat u tom procesu nije iznenađenje.
Problematična komanda za otpuštanje navlake, foto: D. Šaponjić
Okidač je takođe Glok tipa, plastična poluga sa sigurnosnim jezičkom u sredini. Sila okidanja na papiru deluje prihvatljivo ali… Osećaj je nekako nedefinisan i “muljav” bez predvidljive tačke okidanja, kao da povlačite gumenu traku a upravo takvo okidanje ne volim. Hod je neujednačen, doduše nema škripanja, ali se poluga okidača blago pomera levo-desno dok je pritiskate. Samo otpuštanje igle “na prazno” rezultira vibrirajućim zvukom kao da u rukama imate igračku a ne spravu za ubijanje. I to u velikoj meri anulira jedinu nesumnjivo dobru osobinu RP-9 a to je udoban hvat.
Problematično repetiranje
Korisnici se takođe žale da navlaka ima tendenciju kod repetiranja da preskoči ne donese metak u cev ako je ne zategnete do kraja i otpustite kao praćku. Takođe, navlaka ne ostaje uvek u zadnjem položaju nakon opaljenja poslednjeg metka iz okvira. Lično, iritira me zvuk zveckanja limenih poluga i izbacivača čaura kada protreste prazan pištolj.
Novitet od koga se puno očekivalo, foto: D. Šaponjić
Ukupan utisak u poređenju sa odgovarajućim modelima drugih proizvođača? Bez rezultata sa strelišta, zaključci su samo okvirni ali čini se da RP-9 ne nudi baš ništa novo niti bolje u odnosu na konkurenciju. Da me ne razumete pogrešno – Remington RP-9 nije ostavio utisak lošeg oružja. Ali, takođe nije “dobacio” dalje od osrednjeg. Sa trenutnom cenom od oko 450 dolara u SAD nalazi se u rangu sa turskim modelima Canik i Sarsilmaz a jedino čime bi mogao da se pohvali je zvučno ime.
Pročitajte još: Iako ne nudi ništa novo ni revolucionarno, ON JE PRECIZAN, POUZDAN I IZDRŽLJIV
Nekako, u ovakvoj situaciji većina potencijalnih korisnika lakše bi tolerisala konkretan nedostatak (veću težinu ili manji kapacitet), nego osrednjost u baš svim aspektima. Očigledno nismo usamljeni u ovakvom gledištu jer rezultati prodaje RP-9 nisu baš sjajni.
Veoma dobri nišani, foto: D. Šaponjić
Stvar donekle popravlja identičan model ali u kalibru .45 ACP, jer kako kažu “u SAD “e uvek moćI da se proda još jedan model pištolja u .45 ACP’. Videćemo da li će to biti dovoljno da serija RP opstane u tržišnoj utakmici.
Dragan Šaponjić
