Masne ćelije u organizmu koje skladište kalorije izgleda da mogu da se "pretvore" u bež ćelije zadužene za sagorevanje kalorija. Ovaj podatak do kog su nedavno došli naučnici je veoma značajan, jer može pomoći u lečenju gojaznosti, a možda i objasniti zbog čega dosadašnji tretmani nisu bili tako uspešni.
Naučnici iz Kalifornije u okviru istraživalja testirali su način da "nateraju" određene masne ćelije da sagorevaju kalorije, umesto da jednostavno skladište energiju. Moguće je pretvoriti postojeće bele masne ćelije u bež masne ćelije koje sagorevaju kalorije, ističe se u novoj studiji, koja je u okviru istraživanja uključivala miševe. Nalazi bi mogli utrti put ka novim tretmanima protiv gojaznosti, ističu autori.
Istraživači su objasnili da masne ćelije postoje u tri osnovna oblika, odnosno boje – bele, braon i bež. Belima je primarna namena da skladište energiju, dok braon igraju ključnu ulogu u održavanju telesne temperature stabilnom.
Nedavno otkrivene bež ćelije, međutim, mogu da obavljaju funkciju oba druga tipa ćelija, odnosno da skladište ili po potrebi sagorevaju energiju.
Većina masnih ćelija u telu su bele i one su važne kao izvor energije. Ali previše uskladištene bele masti, posebno oko abdomena (poznate i kao visceralna mast), mogu biti opasno po zdravlje. Ova prevelika količina bele masti često se viđa kod ljudi koji su gojazni, a hronična upala koju izaziva može doprineti drugim problemima poput dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Već izvestan period, naučnici pokušavaju da pronađu način da "prebace" bele masne ćelije u braon ili bež varijantu, jer smatraju da bi tako mogli da spreče ili leče postojeće probleme kod velikog broja ljudi.
Do sada, ovi napori još uvek nisu doneli bezbedne i uspešne tretmane, ali u najnovijoj studiji, objavljenoj u Journal of Clinical Investigation, tim naučnika ističe da je došao do novog pristup koji obećava.
Ispitivajući na miševima, grupa stručnjaka je ranije pronašla dokaze da je protein nazvan KLF-15 igra značajnu ulogu u razlici između belih i bež i braon masnih ćelija. Kod već postojećih miševa, KLF-15 je bio mnogo prisutniji u braon i bež masnim ćelijama u poređenju sa belim. Zatim su uzgajali miševe kod kojih su bele masne ćelije bile mnogo efikasnije u prelasku u bež.
Kasniji eksperimenti sa ljudskim masnim ćelijama otkrili su da KLF-15 stupa u interakciju sa određenim receptorom koji se zove Adrb1 i da se čini da je Adrb1 ključan za kontrolu prelaska sa belih na bež masne ćelije. Istraživači smatraju da je moguće napraviti lek koji bi mogao da pokrene taj prelazak kod ljudi.
"Mnogi ljudi su smatrali da je to nemoguće. Ne samo da smo pokazali da je moguće, već da taj cilj nije toliko teško postići kao što smo ranije mislili", kaže koautor studije Brajan Feldman.
Napominje se da će biti potrebno još istraživanja da bi se saznalo da li se takvim procesom može bezbedno "manipulisati" kod ljudi.
"Sigurno još nismo na samom cilju, ali smo dovoljno blizu da jasno vidite kako ova otkrića mogu imati veliki uticaj na lečenje gojaznosti", rekao je Feldman, a piše Gizmodo.
(RT)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
