Štucanje može biti veoma iritantno, posebno ukoliko traje dugo
Počnete li da štucate u „nezgodnom“ trenutku može da bude veoma smešno, ali takođe i neprijatno, može i da vas unervozi ako duže traje.
„Štucanje su zapravo nevoljne kontrakcije dijafragme, što je mišić koji se nalazi ispod pluća“, kaže dr Adrijan Koton.
„Kada dođe do spazma mišića, on se stegne, a to dovodi do zatvaranja glasnih žica“, objašnjava doktor, dodajući da se tada proizvodi zvuk koji prepoznajemo kao štucanje.
Dr Koton naglašava da štucanje obično traje nekoliko minuta, ali može da traje i po nekoliko godina, mada je to baš, baš retko.
„Ako štucanje traje duže od 48 sati, trebalo bi da odete kod lekara. Ukoliko se nastavi, postoje lekovi i intervencije o kojima će lekar razgovarati sa vama“.
Šta ve uzrokuje štucanje i šta se još dešava u telu.
Dijafragma je iritirana
Do štucanja dolazi usled iritacije dijafragme, što je mišić koji nam pomaže da dišemo. „To rezultuje spazmom mišića, koji onda dovodi do iznenadnog uvlačenja vazduha“, objašnjava dr Ričard Honaker. „Nakon toga se vrlo brzo zatvaraju glasne žice“.
Glasne žice se zatvaraju
Kada se glasne žice brzo zatvore zbog spazma, tada čujemo zvuk štucanja.
„Osećaj stezanja koji imate u grlu kada štucate je zapravo zatvaranje glasnih žica“, kaže dr Koton.
Mnogi ljudi kažu da osećaju pritisak pre nego što štucnu, a upravo ovo je razlog za to.
Gutate vazduh
Ako žurite da završite ručak i jedete prebrzo, nemojte da se iznenadite ako posle toga počnete da štucate.
„Kada previše brzo jedete, gutate mnogo vazduha zbog čega se stomak naduje. To stvara pritisak na dijafragmu, zbog čega se mišić steže usled iritacije“.
Emocije vas savladaju
Ako vam se čini da počnete da štucate kad god ste uznemireni ili uzbuđeni, definitivno niste jedini.
„Štucanje nije uvek izazvano onim što jedemo ili pijemo, i emocionalne situacije mogu da budu uzrok“, kaže Kejleb Bek, stručnjak koji se bavi holistikom.
Zbog toga mnogi kažu da treba da uplašite nekoga kako bi prestao da štuca. Poenta je u tome da se „promeni emocija“, tako da Bek kaže da strah nekad zaista može da pomogne da prestanemo da štucamo.
Anksiozni ste
„Anksioznost takođe rezultira gutanjem vazduha, a neki ljudi možda imaju blagu hiperventilaciju“, kaže dr Honaker.
Kada brzo dišete ili imate napad panike i unosite mnogo vazduha, može se desiti da počnete da štucate.
„Svi znamo kako anksioznost može da stegne mišiće na vratu, a isto se dešava i abdominalnim mišićima. Kada se to desi, stavlja se pritisak na abdominalne organe i abdomen ih gura ka unutra, stavljajući pritisak na dijafragmu“.
Nervi ne komuniciraju dobro
„Štucanje je najčešća ‘abnormalnost’ dijafragme“, kaže kiropraktičar Kit Sparks. „Dijafragma je povezana sa nervima u donjem delu vrata. Do štucanja dolazi kada ti nervi ne komuniciraju kako treba. Kao rezultat toga, osećamo privremeni spazam u dijafragmi koji nazivamo štucanjem“.
To, naravno, nije trajno stanje i mozak brzo nalazi rešenje za to. Doktor kaže da možete da pokušate da prekinete štucanje pomoću nekog trika, ali da uglavnom vreme učini svoje.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
