Operacija smanjena želuca postala je sve popularnija u Srbiji. Docent doktor Dejan Veličković za Magazin Novosti objašnjava prednosti i mane ove ozbiljne intervencije.
Mnogobrojne javne ličnosti, koje su se podvrgle ovom zahvatu, doprinele su na još većoj popularnosti ove operacije, a za naš portal o ovoj temi smo pričali sa jednim od najboljih hirurga doc. Doktorom Dejanom Veličkovićem, koji se barijatrijskom hirurgijom bavi preko deset godina.
Doktor Veličković radi u Kliničkom centru na Prvoj hiruškoj klinici i ekspert je za kancere želuca i jednjaka.
Na samom početku razgovora o operaciji smanjenjs želuca, doktor Veličković nam je objasnio koliko je bezbedna ova operacije i šta ga pacijenti najčešće pitaju?
Uvek kada me pacijenti pitaju da li je operacija bezbedna, ja kažem da jeste, morbiditet i mortalitet te operacije je veoma nizak. Ipak, ne postoji operacija gde je procenat smrtnosti nula, čak i na najjednostavnijim operacijama, kao što je operacija creva ili hernije (kile), žučne kese, ili na mnogo manjim operacijama. Ishod jedne operacije zavisi od odabira pacijenata, ne može svako da bude kandidat za operaciju. Jedna stvar je hirurški rad i kako se obavlja, a druga stvar je anestezija, odnosno anesteziolog. Pored toga treba voditi računa o postoperativnom toku, jer su gojazni pacijenti ranjivi i skloni komplikacijama i trombovima.
Šta je preduslov za ovu operaciju?
Kriterijumi za operaciju su postavljeni pre više od jedne decenije. Jedan od kriterijuma je indeks telesne mase (BMI). Preduslov je da BMI bude iznad 40 ili preko 35. Naši pacijenti uglavnom imaju ozbiljne bolesti, koje su povezane sa gojaznošću, počev od povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, ozbiljne probleme sa zglobovima, kičmom, insulinskom rezistencijom. Postoji, među barijatrijskim hirurzima, rasprava da li je ovo dovoljan kriterijum. LJudi žele da se ubaci i psihološki kriterijum, neke psihičke traume koje ljudi, koji imaju problem sa kilažom, doživljavaju u svakodnevnom životu. Svi znamo da su ti ljudi stigmatizovani, vrlo često imaju probleme, od avionskog saobraćaja, gradskog prevoza, gde god se pojave, ljudi ih gledaju čudno.
Foto: Docent doktor Dejan Veličković
Koliko ljudi razmišljaju, pre nego što se odluče za ovu operaciju I kakve dileme imaju?
Istraživao sam za sebe i neki period u kojem pacijenti lome to u glavi je godinu dana. LJudi se boje, ovo je specifična hirurgija, jer vi naizgled operišete zdravu osobu, nije lako operisati nekog naizgled zdravog. LJudi dođu kod nas kao poslednja opcija. Svi su probali hiljadu dijeta, hiljadu načina da smršaju, pa su imali jo-jo efekte. Do sada nisam imao pacijente koji su to na prečac odlučili.
Postoje dva tipa ove operacije. Možete li nam reći nešto više o tome i u čemu se razlikuju?
Postoji nekoliko vrsta procedura, a te procedure možemo da podelimo u dve velike grupe. Jedna grupa su restriktivne procedure, gde se smanjuje kapacitet želuca za 70 do 80 procenata i imate drugu grupu procedura, koje se zovu kombinovane procedure (restriktivne mal apsorptivne). U ovom slučaju imate smanjivanje želuca i izuzimanje jednog dela tankog creva iz procesa varenja hrane i apsorpcije. Smanjivanje želuca ("sliv gastrektomija") je predstavnik prve grupe, a gastrični bajpas, predstavnik druge. "Sliv gastrektomija" se češće izvodi, dok gastrični bajpas, koja je radikalnija intervencija, uglavnom se primenjuje kod ljudi koji imaju teške oblike šećerne bolesti.
Ako je neko kandidat za ovu operaciju, ali ima neki zdravstveni problem, na primer sa srcem, da li operišete takve pacijente?
Što se tiče pacijenata koji su kandidati za barijatrijsku hirurgiju, a pri tom imaju neku kardiološku bolest, za njih važe ista pravila, odnosno iste indikacije I kontraindikacije za operaciju, kao I za sve druge pacijente, tako da u tom smislu, barijatrijski pacijenti nisu ni u kom smislu specifični I zato se vrši detaljna preoperativna procena od strane anesteziologa I kardiologa, ko je kandidat uopšte za operaciju, a ko nije. Dakle, kardiološka bolest sama po sebi, nije kontraindikacija za operaciju. Veliki broj pacijenata koji su gojazni imaju veliki broj pridruženih bolesti od strane kardiovaskularnog sistema, dijabetesa I tako dalje, a ipak se operišu.
Šta se dešava kada pacijenti, nakon operacije, shvate da imaju problem psihološke gladi?
Ima nekih ljudi, ja se s njima slažem, koji kažu da je gojaznost bolest glave, a ne stomaka. Pacijentima koji se suoče sa problemom psihološke gladi, potrebna je podrška psihologa. Nije lako prebaciti se na drugi način života. Ta borba traje od 6 meseci do godinu dana I u tom period je vrlo značajna podrška porodice I prijatelja. Dakle, što se tiče psihološke podrške, to je veoma preporučljivo za naše pacijente.
Rekli ste nam na početku da ova operacija spade u visoko bezbedne zahvate. Možete li nam reći nešto više o oporavku, s obzirom da mnoge osobe koje su uradile operaciju smanjenja želuca, tvrde das u se lako I brzo oporavile!
Da, to je tačno. Mi insistiramo da ljudi već nakon 2-3 sata od operacije ustanu na noge, mogu da šetaju uz pomoć fizioterapeuta, uveče im već dajemo da piju vodu i praktično su oni već sutra sposobni da idu kući. U zavisnosti čime se bave, pacijenti mogu vrlo brzo da se vrate poslu.
Šta biste poručili ljudima koji razmišljaju o ovoj operaciji?
Preporučio bih da dobro razmisle i samo ako ne mogu sami da se izbore sa viškom kilograma, a mali broj ljudi može, tek onda treba da razmisle o operaciji. Veoma je bitno izabrati hirurga koji se time ozbiljno bavi i koji ima iskustvo. Pored toga, hirurg mora da vam objasni šta vas čeka, jer operacija je početak borbe, a ne kraj.
