Rezultati istraživanja predviđaju da će gotovo polovina svetske populacije do 2050. godine imati problem sa kratkovidošću.
Beleži se dramatičan porast oštećenja vida, upozoravaju stručnjaci, i ističu da je u polovini slučajeva oštećenje moglo da se spreči.
Vid uglavnom uzimamo zdravo za gotovo – sve dok se ne pojavi neki problem. Problem kratkovidosti (miopije) se ubrano povećava, a jedno istraživanje predviđa da će do 2050. godine 4.758 miliona ljudi biti kratkovido – skoro polovina (49,8 odsto) svetske populacije.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) predviđa dramatičan porast potrebe za negom očiju u bliskoj budućnosti, ističući da najmanje 2,2 milijarde ljudi širom sveta ima oštećenje vida – a oko polovine njih ima oštećenje vida koje je moglo da se spreči.
„Neki ljudi možda ne poklanjaju zdravlju očiju dovoljno pažnje i propuštaju godišnje preglede koji igraju ključnu ulogu u otkrivanju stanja poput katarakte, glaukoma i makularne degeneracije povezane sa životnim dobom“, navodi oftalmolog dr Jorn Slot Jorgensen. „Kada se otkriju i rešavaju na vreme, ovim problemima se može efikasno upravljati, i pomoći u očuvanju vida.“
Jorgensen napominje da je pandemija takođe imala značajnu ulogu u pogoršanju problema sa očima, posebno u porastu kratkovidosti. „Sa prelaskom na rad na daljinu, ljudi provode mnogo više sati pred ekranima, kako na poslu, tako i u slobodno vreme. Briga o zdravlju očiju nije samo pitanje komfora, to je osnovni aspekt našeg opšteg blagostanja.“
Doktor Jorgensen i Evelin Mensah, oftalmolog i očni hirurg, član saveta Kraljevskog koledža oftalmologa, navode sedam načina na koje oštećujemo vid, a da toga nismo svesni.
1. Propuštanje redovnih pregleda
Doktorka Mensah kaže da je preporučljivo da obavimo kontrolu očiju svake dve godine, ili češće ako nam to preporuči optičar. Jorgensen dodaje: „Propust redovnih očnih pregleda može dovesti da stanja poput glaukoma, dijabetičke retinopatije i makularne degeneracije oka ,koje se u početnoj fazi razvijaju bez uočljivih simptoma, ostanu neotkrivene na vreme. Rano otkrivanje je ključno za efikasan tretman i očuvanje vida.“
Rutinski pregled očiju takođe može da otkrije rane znake osnovnih sistemskih zdravstvenih stanja, kao što su dijabetes, visok holesterol i visok krvni pritisak.
2. Sve duži boravak ispred ekrana
Široka upotreba digitalnih uređaja kao što su laptopovi, tableti i pametni telefoni dovela je do toga da provodimo sve više vremena gledajući u ekran, napominje dr Jørgensen. „Ovo dovodi do naprezanja očiju, koje karakterišu simptomi kao što su suve oči, glavobolja i zamagljen vid“, objašnjava oftalmolog.
„U ovom dobu digitalne tehnologije, preporučljivo je da se pridržavate pravila 20–20–20“, ističe dr Mensah – to znači na svakih 20 minuta, gledati u nešto udaljeno 20 stopa (šest metara) 20 sekundi. „Pored toga, ne zaboravite da trepćete kada gledate u ekran kako biste sprečili da se oči osuše.“
3. Nošenje naočara za sunce bez UV zaštite
Jorgensen navodi da ukoliko naočare za sunce nemaju adekvatnu UV zaštitu to izlaže naše oči štetnom ultraljubičastom zračenju što doprinusi pojavi katarakte i degeneracije makule povezane sa starenjem.
Doktorka Mensah kaže da izlaganje UV zračenju takođe može da utiče na nastanak izraslina na površini očiju, takozvanog pterigijuma.
„Ne filtriraju sve naočare za sunce UV svetlost, zato se uverite da imaju odgovarajuću oznaku. Nikada ne gledajte direktno u Sunce jer to može dovesti do opekotina u makuli i do trajnog gubitka vida.“
4. Loša ishrana i nedostatak hranljivih materija
Zdrava, uravnotežena ishrana može pomoći u smanjenju rizika od bolesti koje ugrožavaju vid, pre svega degeneracije makule, oštećenja središnjeg dela mrežnjače koje se obično javlja kod starijih osoba, a koje dovodi do gubitka vida u središtu vidnog polja. Dr Mensah objašnjava da makula – deo mrežnjače koji obrađuje ono što vidimo ispred sebe – sadrži prirodne pigmente kao što su lutein i zeaksantin koji se nalaze u tamnozelenom, lisnatom povrću kao što su spanać i kelj.
„Vitamini A, C i E su takođe korisni, pa jedite najmanje pet porcija voća i povrća dnevno“, savetuje ona. „A ako imate porodičnu istoriju degeneracije makule, pitajte svog lekara o uzimanju suplemenata."
5. Pušenje
Ako ste pušač, ostavljanje cigareta neće koristiti samo opštem zdravlju već i zdravlju očiju, naglašava dr Mensah. „Prestanak pušenja je promenljiv faktor koji može smanjiti rizik od razvoja određenih stanja kao što su degeneracija makule i katarakta.“
6. Nenošenje propisanih naočara
Postoji široko rasprostranjena zabluda da nošenje propisanih naočara pogoršava vid, napominje dr Mensah. „Ovo apsolutno nije tačno“, naglašava ona. „Primarni razlog za nošenje propisanih naočara je jednostavno zato što su vam potrebne. Ako izbegavate da ih nosite, rizikujete glavobolju.“
7. Neadekvatno osvetljenje
„Rad ili čitanje u nedovoljno osvetljenoj prostoriji može dovesti do naprezanja očiju, nelagodnosti i slabijeg vida“, kaže Jorgensen. Ističe da je dobro osvetljenje od vitalnog značaja za stvaranje ugodnih uslova za čitanje i rad.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
