Povišena temperatura, bolovi u telu, mučnina, povraćanje i proliv se obično ne javljaju kod osoba s prehladama.
Kovid 19 i obična prehlada bolesti su koje se trenutno češće javljaju među ljudima. Razlika između njih ima, ali postoje i sličnosti koje mogu otežati njihovo prepoznavanje. Obe su virusne bolesti disajnih puteva i najčešće pogađaju njihov gornji deo, ali ponekad mogu zahvatiti i donji. Kada je u pitanju razlika između korone i prehlade, glavna je da je uzročnik kovida 19 koronavirus SARS-CoV-2, dok je kod prehlade reč o drugim virusima, poput rinovirusa ili koronavirusa drugih grupa.
Virusi se šire na slične načine, pomoću kapljica koje se ispuštaju kada neko govori, kašlje ili kija. LJudi se takođe mogu zaraziti i dodirivanjem površina kontaminiranih SARS-CoV-2 ili rinovirusima, kao i diranjem očiju, nosa ili usta.
Simptomi Uobičajeni simptomi prehlade uključuju: curenje nosa ili začepljen nos, kijanje, grlobolju, smanjen osećaj mirisa ili ukusa, kašalj, umor... Od navedenih simptoma prehlade, simptom kovida 19 nije jedino kijanje. Ostali simptomi koji se mogu pojaviti kod kovida su: povišena temperatura, nedostatak vazduha, suv kašalj, glavobolja, bolovi u mišićima ili telu, mučnina i proliv.
Povišena temperatura, bolovi u telu i gastrointegralne smetnje (mučnina, povraćanje, proliv) obično se ne javljaju kod osoba s prehladama. Oni kojii maju kovid 19 nemaju sve ove simptome, neki mogu da imaju one slične prehladi, bez groznice i visoke temperature, drugi samo gubitak čula mirisa ili ukusa, a neki ih uopšte nemaju. Simptomi koji se javljaju kod kovida 19 variraju u zavisnosti od soja bolesti. Dok je na početku pandemije glavno obeležje bilo gubitak ukusa ili mirisa, s dolaskom delta i omikron soja taj simptom se proredio, a češće tegobe su proliv, povraćanja, grlobolja i bolovi u telu.
Koja je razlika u inkubaciji
Ključna razlika između obične prehlade i kovida 19 jeste period inkubacije (vreme potrebno da se pojave simptomi nakon izlaganja infekciji). Za prehladu je ono relativno kratko, obično od jednog do tri dana, a za kovid 19 razdoblje može biti u rasponu od dva do 14 dana.
Dok je na početku pandemije glavno obeležje kovida bio gubitak ukusa ili mirisa, s dolaskom delta i omikrona taj simptom se proredio, a češće tegobe su proliv, povraćanje, grlobolja i bolovi u telu.
Razlike u težini bolesti
Većina ljudi koji imaju prehladu imaju blage do umerene simptome, a zatim se oporave za sedam do deset dana, bez potrebe za dodatnim lečenjem. Neki ljudi mogu da razviju sekundarne bakterijske infekcije, poput sinusitisa ili infekcije uva, zašta može biti potreban antibiotik. Osobe sa slabijim imunosistemom mogu biti osetljive na ozbiljnije komplikacije, kao što je upala pluća, a kod onih kojima je on jak prehlada prolazi sama od sebe za otprilike nedelju dana. Težina simptoma kovida 19 se povećava ako postoje hronične bolesti, ako niste vakcinisani ili ako ste stariji od 65 godina. Kovid 19 ima mnogo veći rizik od izazivanja teških simptoma i komplikacija od prehlade.
Komplikacije
Komplikacije kovida 19 mogu da uključuju sindrom akutnog respiratornog distresa, sepsu, tromboemboliju, oštećenje organa, a neki ljudi razviju dugi kovid ili postkovid sindrom pa se njihovi simptomi zadržavaju nedeljama ili mesecima ili se javljaju nove tegobe.
Razlika u lečenju
Lekovi za prehladu i blagi oblik kovida su isti, a to su odmor, unos tečnosti za rehidraciju, vitamin C i lekovi protiv bolova i temperature poput paracetamola i ibuprofena. Kod prehlade, ako postoji začepljen nos, pomažu kapi. Kod težeg oblika kovida lečenje može da varira u zavisnosti od simptoma, a mogu se koristiti terapijske metode: antivirusni lekovi, kortikosteroidi i respiratori koji pomažu u disanju. Tu terapiju daje isključio lekar i NIKADA se ne sme uzimati na svoju ruku.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
