Listovi divlje kruške se suše na poseban način, samo pratite upustvo
Divlja kruška jedna je od veoma lekovitih starih sorti koja je uspela da “preživi”. Izgledom više liči na jabuku, prijatnog je mirisa i blago oporog, slatkastog ukusa, kao da ima meda u tragovima. Sadrži dosta joda, pa se ranije koristila za sprečavanje gušavosti, a ukoliko se redovno uvede u ishranu, blagotvorno deluje na rad organa za varenje, na srce i bubrege.
Pročitajte još: U carskoj Rusiji važio je za IZUZETAN LEK, a izlečio je Čehova i Tolstoja - sada ga možete spremiti sami kod kuće
- Kod divlje kruške lekoviti su i plod i kora - kaže fitoterapeut Roman Vučković. - Plodovi zru od septembra do kraja oktobra, a ako se dobro čuvaju traju cele zime, pa se od njih mogu praviti vitaminska i osvežavajuća hrana i napici. Od onih veoma hranljivih, kao što su marmelade, sokovi i kompoti, do onih za meraklijsko uživanje - kao što su vino i rakija od divlje kruške.
Ove kruške sadrže pektine.
- Već sa prvim danima proleća lekovita kora se ljušti sa mladih grana kruškice i čuva, a odvar od kore dobar je u lečenju povišenog holesterola u krvi. Iako joj je plod veoma hranljiv, listovi su pravo blago - kaže Vučković.
Čaj od divlje kruške je toliko aromatičan da se zove i "čaj za sutone".
- Od njih se pravi čaj, koji je jedan od najprijatnijih sa naših prostora. Posebno je aromatičan, a ima i nadimak - čaj za sutone.
Naš sagovornik podseća da je veoma važno da listovi budu dobro osušeni, jer je tako napitak intenzivnijeg ukusa.
- Listovi se suše na dva različita načina - kaže Vučković. - Zavisno od sušenja, listovi kruškice dobijaju i svoju boju: zeleni listovi dobijaju se sušenjem u hladovini na promaji, na ravnoj površini, prilikom branja stavljaju se u korpu koju treba pokriti da ne budu izloženi suncu. Sušenje počinje odmah posle branja, traje kratko, nekoliko sati, što zavisi od temperature vazduha i promaje.
Pročitajte još: "Čini da leukemija bude blaža od običnog gripa": Čemu sve pribegavaju pacijenti oboleli od raka
Osim zelenih, sušenjem se dobijaju i bronzani listovi (fermentisani): listovi se stave u veću najlon kesu i ostave zatvoreni dva sata u hladovini. U kesi se listovi potpare i menjaju boju iz zelene u bronzanu. S vremena na vreme kesa se protrese, a kada svi listovi promene boju, fermentacija je završena.
