Mnogo je razloga zašto bi trebalo da počnete da vežbate
Neuronaučnica Sanam Hafiz otkriva koje su fiziološke reakcije u mozgu tokom fizičke aktivnosti.
Evo šta se dešava u vašem mozgu kada se bavite sportom:
1. Stimuliše se cirkulacija krvi u mozgu
„Fizička aktivnost podstiče oslobađanje supstanci koje šire krvne sudove, što dovodi do povećanja cirkulacije krvi u mozgu, a samim tim i do povećanja unosa kiseonika. Tako se poboljšava zdravlje i funkcionisanje mozga“, kaže dr Hafiz. Štaviše, istraživanja su pokazala da fizička aktivnost poboljšava kognitivne performanse.
2. Podstiče se neurogeneza
Trčanje u parku ne samo da dovodi do privremene stimulacije cirkulacije krvi i snabdevanja mozga kiseonikom, već može imati i neke dugoročne koristi.
„Pokazano je da fizička aktivnost dovodi do stvaranja novih neurona u hipokampusu, regionu mozga koji je neophodan za učenje i pamćenje“, kaže specijalista. U studiji sprovedenoj 2018. godine otkriveno je da neurogeneza (formiranje novih neurona) u hipokampusu ima efekat ne samo na poboljšanje pamćenja i sposobnosti učenja, već i na usporavanje kognitivnog pada. Dakle, fizičke vežbe mogu pomoći u prevenciji neurodegenerativnih bolesti kao što je demencija.
3. Razvoj sive materije
Redovna fizička aktivnost je takođe bila povezana sa poboljšanom pažnjom, koncentracijom i sposobnošću rešavanja problema. Ne samo da se hipokampus razvija tokom fizičkih vežbi. U studiji čiji su rezultati objavljeni u specijalizovanom časopisu Frontiers in Psychology, naučnici su otkrili da umerene vežbe, koje se redovno sprovode, mogu da dovedu do povećanja sive materije u prednjem delu mozga, odgovornog za problem pažnje, koncentracije i sposobnosti. rešavanje.
4. Oslobađaju se endorfini
Verovatno ste to već znali, ali dr Hafiz potvrđuje da „vežbanje stimuliše oslobađanje endorfina u mozgu, koji doprinose opštem stanju sreće“. Ako imate naviku da se bavite sportom, onda prepoznajete to prijatno stanje koje imate odmah nakon treninga. Endorfini su hormoni koje proizvodi mozak da bi smanjili bol i oslobađaju se i tokom prijatnih i stresnih aktivnosti. Jednom pušteni, endorfini se vezuju za receptore u centru za nagradu u mozgu, a rezultat je prijatno, euforično stanje.
5. Oslobađaju se neurotransmiteri koji regulišu raspoloženje
Pored endorfina, fizička aktivnost takođe povećava proizvodnju dopamina i serotonina. Ovi neurotransmiteri imaju direktan uticaj na regulaciju raspoloženja, kao i na san. „Pokazalo se da su fizičke vežbe efikasan metod za smanjenje simptoma depresije i anksioznosti stimulisanjem oslobađanja neurotransmitera koji poboljšavaju stanje duha“, izjavlla je Sanam Hafiz za purewow.com.
Sada kada znate koje su prednosti fizičke aktivnosti na mozak, možda se pitate šta se dešava kada ne vežbate.
Evo efekata sedentarnog života na mozak, prema stručnjacima:
Cirkulacija krvi u mozgu je smanjena i utiče na smanjenje nivoa kiseonika i slabije snabdevanje moždanih ćelija hranljivim materijama, što može uticati na njihovo zdravlje i funkcionisanje, kaže doktorka.
Proizvodnja neurotransmitera je niska , a rezultat može biti lošije raspoloženje i veći rizik od razvoja mentalnih zdravstvenih problema kao što su depresija i anksioznost.
Povećava nivo kortizola . „Fizička aktivnost pomaže u regulisanju hormona stresa, uključujući kortizol, a to znači da nivoi stresa mogu ostati visoki ako ne vežbate, što može dovesti do hroničnog stresa i anksioznosti.
kvalitet sna je smanjen. „Sedeći život utiče na zdrave obrasce spavanja i dovodi do lošeg kvaliteta sna, što zauzvrat naglašava kognitivne deficite i poremećaje raspoloženja“, objašnjava neuronaučnik.
Volumen mozga se smanjuje . Studija iz 2020. pokazala je da sedentarni način života može dovesti do smanjenja volumena mozga. Tačnije, rezultat je smanjenje sive materije u delovima mozga koji su neophodni za pamćenje i spoznaju.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUK
