Evolucione biologija objašnjava poreklo i funkciju adaptacija. Ponekad se stvari nemaju očigledno objašnjenje, a najbolji primer je žirafa, odnosno njen neverovatno dugačak vrat.
Izgleda očigledno: vrat žirafe, koji može narasti do dva metra dužine, odabran je jer svom vlasniku omogućava ekskluzivni pristup najvišim listovima drveća, jer nijedna druga životinja ne može da ih dosegne. Ovo je, dakle, adaptacija dizajnirana da izbegne nadmetanje za hranu sa drugim životinjama.
Čarls Darvin nudi objašnjenje
Mnogo godina je ovo bila jedina prihvaćena verzija - na kraju krajeva, Čarls Darvin, dotakao se ovog pitanja u Poreklu vrsta. Darvin je objasnio da je vrsta svoj vrlo dugački vrat dobila malim, uzastopnim fazama, pri čemu je svaka jedinka sa malo dužim vratom u proseku mogla da preživi malo bolje od svojih srodnika sa kraćim vratom.
Pročitajte još: Ako nazdravljate VODOM, pravite VELIKU GREŠKU: Evo šta ste time poželeli svojim gostima!
Žirafa, visokog rasta, znatno izduženog vrata, prednjih nogu, glave i jezika, ima celo telo lepo prilagođeno za pregled viših grana drveća. Na taj način može dobiti hranu izvan dosega drugih kopitara ili kopitara koji naseljavaju istu zemlju; i ovo joj mora biti velika prednost tokom perioda nestašice hrane.
Nova teorija
Posle toga, vrat žirafe postao je slučaj iz udžbenika, predstavljajući se kao primer prirodne selekcije u brojnim knjigama i popularnim člancima. Sredinom 1990-ih, međutim, neki biolozi izneli su glavnu zamerku na ovaj argument: zapažanja su sugerisala da žirafe uopšte ne koriste mnogo prednost dugih vratova da bi preživele. U stvari, u vreme kada je konkurencija za hranu bila najžešća, ženke su mogle provesti i do polovine svog vremena vodoravno držeći vratove, umesto da iskoriste svoju prednost u visini. Ovi biolozi su izneli drugačiji scenario, koji je revolucionaran u odnosu na klasični pogled na evolucionu istoriju žirafe.
Kako tvrde, svrha vrata žirafe je, da prvenstveno služi kao oružje kojim se treba boriti između mužjaka, baš kao što muška antilopa ili jelen koriste rogove. Muške žirafe prepuštaju se napadima „borbe na vratu“ kako bi stekle pristup ženkama, nasilno zamahujući vratovima jedna drugu i koristeći teške glave kao buzdovane.
Lobanja mužjaka je izuzetno debela i kada se koristi kao oružje sposobna je da slomi kičmu: Republika Niger ima jako malu populaciju žirafa, ali je 2009. godine zabeležila dva smrtna slučaja nakon borbi vratovima. U tom kontekstu, očito je prednost da mužjak žirafe ima deblji vrat od suparnika, a duži vrat pruža veću fleksibilnost i obrtni momenat, što ga čini efikasnijim oružjem. Mužjaci koji se najuspešnije razmnožavaju imaju i najduže vratove, pa se evolucija vrata žirafe, sasvim doslovno, pretvara u visoku priču.
Šta je sa ženkama?
Ako je to slučaj, zašto su ženskim žirafama takođe dugi vratovi? Do sada je ponuđeno jedino objašnjenje da bi mogao biti reč o „genetskoj korelaciji među polovima“ - hipotezi koja se tako često razvlači kada se čini da nijedno drugo objašnjenje ne odgovara. Iako ubedljiva, ova ideja ne objašnjava stvari baš najbolje. Ako je uzrok seksualna selekcija, muškarci bi trebalo da imaju primetno duže vratove od ženki, ali studija iz 2013. godine pokazala je da su muški vratovi bili samo malo duži od ženskih, što je premala razlika da bi se objasnila samo seksualnom selekcijom.
Pročitajte još: Ovo je NAJSKUPLJI SLADOLED na svetu: Od cene i sastojaka će vam se zavrteti u glavi! (FOTO/VIDEO)
Povratak na staro
Da bi stvar dodatno zakomplikovala, studija sprovedena 2007. godine zaključila je da žirafe zaista koriste vrat da pasu najviše grane. Istraživači su ogradili neka stabla žičanom mrežom tako da manji biljojedi nisu mogli da dođu do donjih grana, ali žirafe su i dalje mogle da pasu dosežući preko vrha mreže. Kada su ograđena drveća upoređena sa neograđenim drvećem, istraživači su otkrili da su žirafe u stvari pretraživale više grane kada su se druge vrste takmičile za donje lišće.
Dakle, možda je Darvin ipak bio u pravu: žirafe koriste duge vratove kako bi izbegle konkurenciju. Fosilni dokazi pružaju dodatnu potporu njegovoj hipotezi: čini se da su žirafe razvile duge vratove između pre četrnaest i dvanaest miliona godina, perioda tokom kojeg su Afričke šume ustupile mesto savani. Kako se broj stabala smanjivao, konkurencija za svako drvo mora da se povećala, pa je favorizovanje dugačkog vrata, očigledno objašnjenje.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
