Oglas
· · Komentari: 0
PSIHOLOGIJA

Uči se od roditelja, a psiholog Tošić objašnjava kako se odrbraniti od PASIVNR AGRESIJE

Osećate da su nečija netrpeljivost, negativnost, bes, upereni prema vama, ali ne možete jasno da ih definišete. Jednostavno znate da su tu, izgovoreni ili neverbalno pokazani, i da su namenjeni baš vama.

1620219166_Depositphotos_397768876_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto
Oglas

Postajete i sami nervozni, oštri, sarkastični, branite se napadom, pretvarate u nešto što niste, niti želite da budete. Umorni ste, nezadovoljni, osećate da ste pod stalnim pritiskom i da u svemu grešite, a još ako stanujete sa vašim "tihim tlačiteljem", atmosfera u kojoj živite sve je nepodnošljivija.

Pročitajte još: Naučno je dokazano kada "sveži par" treba da ode na vikend: Posle 100 dana, evo i ZAŠTO

Zapravo, žrtva ste pasivno-agresivnog ponašanja, i krivica uopšte nije u vama, iako vam je toliko vešto nametnuta da osećate kao da jeste. Kako da prepoznamo i izborimo se sa ovakvom vrstom ponašanja, kao i kakve sve posledice izaziva, pojašnjava Marjan Tošić, psiholog.

Šta je pasivna agresija
Pasivna agresija je popularan,  naziv za pojavu prikrivenog izražavanja ljutnje, bunta. Pasivna agresivnost se vidi indirektno, zaključivanjem iz konteksta situacije u kojoj se dešava. Zato su moguća neslaganja oko toga da li je nešto pasivna agresija ili nije - kaže psiholog.

- Kod pasivne agresije nema aktivne upotrebe nasilja zbog koga bi druge osobe imale direktne posledice, već zavise od percepcije i reagovanja osobe prema kojoj je neko pasivno agresivan - kaže Tošić.

Pasivna agresija izaziva aktivnu agresiju!

I kao što se pasivna agresivnost može svesno zloupotrebljavati, tako se može zloupotrebljavati i pasivno-agresivno ponašanje kao izgovor drugoj osobi da postane aktivno agresivna i tako opravda svoje otvoreno nasilje prema nekome ko ispoljava pasivnu agresivnost.

Pasivna agresija izaziva duže posledice od aktivne, a odgovoran je onaj ko je sprovodi.

- Zamislite situaciju da, posle nekog neslaganja, vama bliska osoba zaćuti i dugo neće da razgovara sa vama. Vi sve više "ludite", jednog dana vam "pukne film" i vi je udarite jer se ta vama bliska osoba ponaša "pasivno-agresivno". Tog trenutka vi postajete nasilnik - objašnjava Tošić.

Pročitajte još: Kako da prepoznate KRIZU SREDNJIH GODINA kod vašeg muškarca?

Što se psihičke agresije tiče, naravno da, u nekim slučajevima, ona može da ima duže i teže posledice od fizičke. Ali ovde se radi o pasivnoj agresiji, a za njene posledice je podjednako odgovorna i osoba kojoj je pasivna agresija upućena i na koju reaguje.

Foto: Depozit

Kako se prepoznaje?
Pasivna agresivnost nije očigledna pojava, već je tumačimo kao prikrivenu agresivnost na osnovu nečega što vidimo i čujemo. To može biti durenje, ćutanje, fraza "da, ali...", zajedljive opaske, izbegavanje ili sabotiranje saradnje, odlaganje ili neispunjavanje dogovorenog, hronično okrivljavanje drugih ili doživljavanje sebe kao žrtve... Ton govora je najčešće tih i uzdržan, a pogled usmeren u stranu.

Pasivno-agresivno ponašanje je uglavnom nesvesno, naučeno odavno, ponekad još u primarnoj porodici, koje sama osoba ne prepoznaje kao problematično niti kao ponašanje koje je upereno protiv sagovornika.

Pasivna agresija se uči u porodici.

Pročitajte još: U bogatim zemljama sve više ljudi ima OTVORENU VEZU, šta kažu psiholozi?

- Međutim, pasivna agresivnost se može koristiti i namerno, da bi se postigao efekat, pri čemu osoba ne samo da je svesna svog ponašanja, već želi da i "primalac" tog ponašanja bude svestan da se radi o napadu, nezadovoljstvu, buntu, samo prividno prikrivenom. Dešava se i da osoba svojom pasivnom agresijom namerava da isprovocira drugu osobu na burnu agresivnu reakciju kako bi time dokazala da je zapravo ona žrtva ponašanja druge strane - kaže psiholog.

Sprovodi se iz nemoći da bi se isprovocirao šef, sa ciljem dominacije nad njim.
Zašto to rade?
- Nesvestan ili svestan cilj ovih osoba je da na indirektan način izraze ljutnju, bes, bunt, otpor, neslaganje, povređenost, bol, da pasivnom agresijom nateraju drugu stranu da obrati pažnju na njih, da na taj način dobiju ono što im je potrebno (odobravanje, ljubav...). U pojedinim slučajevima krajnji cilj je da ostvare neku vrstu dominacije nad drugom osobom.

Kako izaći iz položaja "druge strane" sa takvom osobom?

- Najpre, potrebno je psihološki raditi na sebi, na sticanju što šire mreže uvida o međuljudskim odnosima, na izgrađivanju što preciznijeg vrednosnog sistema, kako bismo "u letu" razlikovali ono što je u redu od onoga šta nije, u ponašanju jedne osobe prema drugoj - kaže psiholog.

Odmah je prepoznajte i sasecite u korenu!

Ne bi bilo dobro da nam saznanje o postojanju pasivne agresivnosti kod ljudi bude odličan izgovor za našu aktivnu agresivnost prema njima.

Pročitajte još: Psihilog Mijalković upozorava da je ŠKOLOVANJE postalo površno, ali je NAJUGROŽENIJA jedna generacija

- Treba vežbati prepoznavanje pasivne agresivnosti, ukazivati tim osobama da prepoznajemo da su oni ljuti, nezadovoljni i da im nudimo otvoreniji razgovor o razlozima njihovog nezadovoljstva. Emitujući zainteresovanost, dobronamernost, otvorenost, ali i jasne uloge i granice šta je čije, mi time pokazujemo i osobama sa pasivnom agresijom da bi i oni mogli da pređu na taj jasniji i bolji način komunikacije zaključuje psiholog Tošić.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas