LJudi koji poseduju emocionalnu inteligenciju i samopouzdanje imaju iskren odnos sa sobom i prihvataju emocije.
Ne izbegavaju ih niti ignorišu, samo zato što im je neprijatno.I ne pokušavaju da ih eliminišu ili „poprave“ bez obzira koliko su neprijatna.
Kao rezultat toga, emocionalno sigurni ljudi imaju relativno miran i uravnotežen život. Ne reaguju preterano na stresore i izazove, i ne shvataju stvari previše lično. Tegobna osećanja i loša raspoloženja ne tretiraju kao neprijatelje od kojih treba bežati.
Ako želite da postanete emocionalno sigurniji i stabilniji, jedan od najboljih načina da to uradite je da identifikujete i eliminišete ove 3 loše navike iz svog života.
1. Ne kritikuju druge
Kritikovanje drugih hrani ego, ali samo na kratko, na duže staze uništava samopouzdanje osobe koja ponižava druge oko sebe. Ako veći deo vremena kritikujete druge ljude, cilj nije da budete od pomoći, već da se osećate dobro.
Korisna kritika je da učinite svet boljim mestom. Nekorisna kritika je da se vi osećate bolje.Kada ignorišete svoju nesigurnost, postajete zavisni od kritike, poručuju sa sajta Your Tango.
Ako želite da postanete emocionalno sigurniji, shvatite stvarnu ulogu koju kritika igra u vašem životu i preduzmite korake da je eliminišete. U početku će biti teško, ali na duge staze vredi truda.
Kritika drugih je oblik samopohvale. Mislimo da ćemo učiniti da slika visi pravo na našem zidu govoreći našim komšijama da su sve njihove slike krive.
2. Ne ignorišu sopstvena osećanja
Ignorisanje osećanja često dovodi do olakšanja u trenutku. Ali na duge staze može da deluje kao blokator za određene stvari. Na primer, uznemireni ste i zabrinuti nakon lošeg dana na poslu. Prijatelj vas pita kako se osećate, a ti odgovorite da ste dobro i da niste umorni. Vaš partner predlaže picu za večeru. Iako biste želeli da probate taj novi indijski restoran, ignorišete taj osećaj i odgovarate potvrdno.
Kada vas ljudi pitaju kako ste, ne kažete ništa osim dobrih stvari, prikazujući samopouzdanje i optimizam po svaku cenu. Iako je ponekad dobro da izbegnemo snažan intezitet emocija, navika da ignorišemo kako se osećamo može da bude veoma štetna za svakodnevno funkcionisanje.
Ako razmislite o tome, bol nije nužno dobar razlog da se nešto izbegne. Vežbanje je često bolno, ali vodi ka boljem zdravlju. Davanje iskrenih povratnih informacija je često bolno, ali dovodi do boljih rezultata. Štednja novca umesto trošenja često je bolna, ali vodi ka finansijskoj sigurnosti.
Samo zato što se osećate loše ne znači da su stvari loše. Mnoge od najvažnijih stvari u životu zahtevaju da se u početku osećate loše da biste se na kraju osećali mnogo bolje.
- Ako po navici izbegavate nervozu, propuštate priliku da rastete i iskoristite nove mogućnosti.
- Ako po navici izbegavate tugu, veoma je teško da se empatično povežete sa važnim ljudima u vašem životu.
- Ako po navici izbegavate bes i frustraciju, veoma je teško postati asertivan i odlučan.
Ako želite da postanete emocionalno sigurniji i mentalno otporniji, postoje dve osnovne veštine koje morate da razvijete.
Sposobnost razlikovanja zdravog od nezdravog bola. Ponekad je loše osećanje signal opasnosti. Ali barem onoliko često, to je signal za potencijalni rast.
Sposobnost da se tolerišu teške emocije i da se ipak nastavi sa životom. Ako insistirate da se oslobodite svake teške emocije koju doživite, nećete imati više vremena ili energije da krenete ka stvarima koje zaista želite od života - svojim ciljevima i vrednostima.
3. Ne slede svoje misli tek tako
Kada postanete preterano odani svojim mislima, ograničavate svoju emocionalnu slobodu, a sa njom i sigurnost. Na primer, razmišljate o tome koju boju bluze da obučete, pitate se zašto je vaša cezar salata danas pomalo neobična ili pokušavate da zamislite šta šef misli tokom vaše prezentacije
Način na koji obično razmišljate određuje kako se obično osećate. U kognitivnoj psihologiji, ovo je poznato kao teorija kognitivnog posredovanja. Kaže da stvari ne izazivaju emocije već naše misli o stvarima izazivaju da ih osetimo.
Na primer ako većinu dana provedete brinući o nekom predstojećem zadatku koji morate da obavite, šanse su velike da ćete se osećati prilično uznemireno. Ili ako ste ceo sat sastanka proveli razmišljajući o tome koliko su vaši zaposleni aljkavi i neefikasni, osećaćete se prilično iznervirano i ljuto.
Ukoliko želite da promenite kako se osećate i da postanete jači i emocionalno otporniji, morate da promenite način na koji razmišljate. Konkretno, važno je da ne verujete automatski da je misao istinita, korisna ili značajna.
LJudski um će podjednako verovatno da proizvesti iracionalne, beskorisne ili obične nasumične misli koliko i suprotno.Ako želite da preuzmete kontrolu nad svojim emocionalnim životom, a ne da ga kontrolišete, morate naučiti da postanete dobar lider svojih misli.
Kao što svi dobri baštovani znaju, samo zato što nešto iskoči u vašoj bašti ne znači da treba da ostane. Čupanje korova je jednako važno kao i zalivanje ruža. Ne verujte svemu što mislite. Misli su upravo to - misli.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
