Eksperiment sproveden na čuvenom Masačusetskom institutu za tehnologiju pokazao je da „psiha“ veštačke inteligencije može postati bolesna. Međutim, da li se psihopata postaje – ili rađa?
Sudeći po onome što su uradili istraživači čuvenog Masačusetskog instituta za tehnologiju i od robota sa može napraviti psihopata, ako se „bombarduje“ odgovarajućim sadržajima. Oni su obučili algoritam veštačke inteligencije nazvan „Norman“ da promeni svoju „psihu“, tako što su ga izložili slikama smrti i nasilja (nadimak je dat po Normanu Bejtsu, liku iz filma „Psiho“ iz 1960. godine, koga je glumio Entoni Perkins).
Pročitajte još: Roboti će zameniti turističke radnike: Konsijež je ostao bez posla, nek se spremi BARMEN (VIDEO)
Uglavnom, veštačka inteligencija je bila „hranjena“ isključivo neprekidnim nizom nasilnih slika, pre nego što je testirana Rošahovim mrljama.
Norman je bombardovan nasiljem i desilo se zlo.
Pinar Janardag, Manuel Sebrijan i Ijad Rahvan posebno su obučavali veštačku inteligenciju da „izvede“ naslov slike, „metodom dubokog učenja“, kako bi se stvorili odgovarajući opisi u pisanom obliku. Želeli su da dokažu da metoda unosa koja se koristi za mašinsko „podučavanje“ algoritma može kasnije u velikoj meri uticati na njegovo ponašanje.
Naučnici su tvrdili da nije kriv algoritam, već podaci koji se ubacuju na "Guglu" i "Fejsbuku".
Naučnici su tvrdili da, kada su algoritmi optuženi da su pristrasni ili nepošteni, recimo pri objavljivanju „Fejsbuk“ vesti ili fotografija na „Guglu“, „krivac nije algoritam, već pristrasni podaci koji su u njega ubačeni“.
Pročtiajte još: RAZOTKRIVENO! Amerikanci su pre Kineza oboleli od korone, ali su mislili da je GRIP - postoji DOKAZ da je virus nastao u SAD!
Kako su izgledali Normanovi opisi Rošahovih mrlja? Standardni algoritam zaključio je, recimo, da se radi o „vazi sa cvećem“, dok je Norman video - „upucanog čoveka“. U drugom slučaju, Normanu se prikazao „čovek koji puca ispred svoje supruge koja vrišti“, dok je algoritam koji nije bio izložen sumornim, uznemirujućim slikama, video „osobu koja drži kišobran u vazduhu“.
Psihopata Norman je u svemu video ubistva.
U jednom od testova, standardni AI je video dirljiv prizor para koji stoji zajedno. Norman je, međutim, smatrao da je to trudnica koja pada sa građevine. Nakon što je bio izložen samo negativnim slikama i depresivnom razmišljanju, Normanova logika empatije jednostavno nije uspela da se uključi.
Normanova empatija nije uspela da se uključi.
Skaj Mekdonald, profesorka kliničke psihologije na univerzitetu Novog Južnog Velsa, rekla da je ovo jedan od eksperimenata najbližih proučavanju ljudske empatije. Stručnjaci za robotiku se nadaju da će jednog dana veštačka inteligencija moći da razume ljudske emocije jednostavnim gledanjem izraza lica. Međutim, Mekdonald tvrdi da je tehnologija „još uvek daleko od potpunog razumevanja složenosti delovanja ljudske empatije“.
Pročitajte još: Zarade velike: Spisak zanimanja koja će u budućnosti biti najtraženija
Povodom ovog istraživanja, nekoliko stručnjaka iz „Silicijumske doline“ opisalo je ranije slične slučajeve u kojima su rasizam i pristrasnost filtrirani u različite algoritme. Sve u svemu, zaključili su veštačka inteligencija može biti efikasna i nepristrasna – samo ukoliko su ulazni podaci ispravni.
Usudićemo se da kažemo da ista stvar važi – i za ljude.
