Smrt američkog turiste koji je ilegalno posetio izolovano ostrvo Severni Sentinel skrenula je pažnju sveta na povučene stanovnike ovog malog ostrva. One su jedna od retkih uglavnom "nekontaktiranih" grupa koje su ostale na svetu, a tu izolaciju delom duguju geografiji.
Severni Sentinel je malo ostrvo, udaljeno od glavnih brodskih ruta, okruženo plitkim grebenom bez prirodnih luka - delimično zbog zaštitnih zakona koje sprovodi indijska vlada, a delom zbog sopstvene žestoke odbrane svog doma i svoje privatnosti. Ali oni nisu potpuno bez kontakta, u poslednjih 200 godina, stranci su posetili ostrvo nekoliko puta, i to se često završavalo loše za obe strane.
Ko su Sentinelci?
Prema popisu iz 2011. i na osnovu procena antropologa o tome koliko ljudi bi ostrvo moglo da izdrži, na Severnom Sentinel ostrvu verovatno ima negde između 80 i 150 ljudi, iako bi moglo biti čak 500 ili samo 15. Sentinelci su povezani sa drugim domorodačkim grupama na Andamanskim ostrvima, lancu ostrva u indijskom Bengalskom zalivu, ali su dovoljno dugo izolovani da druge Andamanske grupe, poput Ongea i Jarava, ne mogu da razumeju njihov jezik.
Na osnovu jedne posete jednom Sentinelskom selu 1967. godine, znamo da oni žive u prislonjenim kolibama sa kosim krovovima. Pandit je opisao grupu koliba, izgrađenih jedna prema drugoj, sa pažljivo negovanom vatrom ispred svake. Znamo da oni grade male, uske kanue na podnožju, kojima manevrišu dugim motkama u relativno plitkim, mirnim vodama unutar grebena. Iz tih kanua, Sentinelci pecaju i ubiraju rakove.
Oni su lovci-sakupljači, i ako je njihov način života nešto poput srodnih andamanskih naroda, verovatno žive od voća i krtola koji divlje rastu na ostrvu, jajima od galebova ili kornjača i sitne divljači poput divljih svinja ili ptica. Nose lukove i strele, kao i koplja i noževe, a nepoželjni posetioci su naučili da poštuju njihovu veštinu u svemu navedenom. Mnoga od tih oruđa i oružja su prekrivena gvožđem, koje Sentinelci verovatno nalaze na obali i rade kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Sentinelci pletu mrežaste korpe, a koriste drvene teslice sa vrhom od gvožđa. Spasilačke ekipe usidrene u blizini ostrva sredinom 1990-ih opisali su noćne lomače na plaži i zvukove pevanja ljudi. Ali do sada, strancima nije poznat nijedan od sentinelskih jezika; antropolozi obično ističu da ljude nazivaju imenom koje koriste za sebe, ali niko izvan ostrva Severni Sentinel zapravo ne zna kako Sentinelci sebe zovu, a kamoli kako da ih pozdrave ili pitaju kakav je njihov pogled na svet i njihovu ulogu u zaista izgleda.
Ono što se pouzdano zna, jeste da im nije stalo do društva, a to su jasno izrazili i bez zajedničkog jezika.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
