Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave veliki praznik, posvećen Presvetoj Bogorodici
Drugi dan praznovanja Hristovog Rođenja posvećen je Presvetoj Bogorodici. Presveta Majka Božja zauzima prvo mesto posle Hrista u događajima vezanim za Rođenje našeg Gospoda. Zbog toga su se u prvim vekovima hrišćani okupljali na dan posle NJegovog Rođenja, kako bi iskazali zahvalnost Čistoj Devici Mariji što je dala Spasitelja. Od ovog okupljanja vernog naroda, sâm praznik je dobio ime Sinaksis, što je grčka reč za sabranje.
Pročitajte još: Znate li zašto poštovaoci Dostojevskog kupe karanfil i izađu na trećoj stanici, kod manastira Aleksandar Nevski?
Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi. Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga.
Pročitajte još: Kako biste vi reagovali? Porodica nije mogla da poveruje šta vidi na novogodišnjoj jelki? (FOTO)
Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.
Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU
Na današnji dan davnašnji je običaj u Ohridu, da se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Srbi u okolini Skadra na Božiji dan, drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.
Tradicionalna koleda
U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.
U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.
Običaji u Vojvodini
Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!
Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo “vijali Božić”.
Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
