Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim.
Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem 4. veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Pročitajte još: Ovo su OBIČAJI na Vrbicu koji će vam doneti zdravlje, sreću i lepotu - ispoštujte ih!
Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima. Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Budući da je zbog hladnog klimata u mnogim evropskim zemljama rast palmi nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.
Pročitajte još: Sutra je VRBICA: Evo šta je prvo što morate da uradite ČIM USTANETE
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.
Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju.Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.
Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.
Pročitajte još: Danas su MLADENCI, VELIKI PRAZNIK: Ove običaje bi valjalo ispoštovati
Na Cveti se izbegavalo sađenje povrća, naročito duleka i boranije, da ne bi samo cvalo a ne davalo roda.
Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere. U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUK
