Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka
Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.
Spada u red "ognjenih svetaca" u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija.
Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da sa jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre i uništi hrišćane. Na tom putu, Neaniju se desilo nešto slično kao nekada Savlu, kasnije apostolu i svetitelju Pavlu.
Desio se jak zemljotres, nakon čega mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?". Na njegovo pitanje: „Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam", pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: "Ja sam Isus raspeti Sin Božji, ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje i mir moj biće s tobom".
Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Ušao je u Jerusalim i objavio majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara.
Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se javio opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i dade mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „I mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one bačene su u istu tamnicu, gde ih je Sv. Prokopije učio veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti venac mučenički.
Zato se u činu venčanja pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena su kasnije strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene.
Kada Sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Hrišćanstvo sija do skončanja vremena. Sv. Prokopije preminuo je u Kesariji Palestinskoj 21. jula 303. godine.
Verovanja
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na Svetog Prokopija nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije. Vernici se uzdržavaju od težih poslova, a svetac se slavi i za zdravlje dece. Danas svi treba da se uzdržavaju od psovki i svađa.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave Sv. Prokopija kao krsnu slavu.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
