Preterano pričljivi ljudi nisu ni svesni kako ih okolina doživljava i koliko nekad zamaraju druge.
Psiholozi i drugi stručnjaci iz ove oblasti smatraju da su pojedini brbljivci kompulzivni govornici nesposobni za komunikaciju. Pričaju više nego što bi svako želeo da sluša, a malo toga smislenog kažu. Takve osobe ne vode konverzaciju sa ljudima, već drže monolog.
Nisu svesni svog ponašanja, a stručnjaci su ih okarakterisali ka osobe koje retko ćute, odbacuju mogućnost korigovanja preterane pričljivosti.
Pročitajte još: ZAŠTO su neke žene USPEŠNIJE od drugih? Evo odgovora u 13 lekcija, da li ste i vi takve?
Takođe, nemaju svest o tome da samo oni pričaju i da to iritira druge, čak i ako to primete neće prestati da govore. Jedino u čemu su dosledni je preterivanje u razgovoru u svakoj situaciji, kod kuće, na poslu, u društvu prijatelja... Za njih je svaki trenutak pogodan za to.
Oni ne primećuju signale da su dosadni!
Jedna studija je proučavala uticaj kompulzivnih govornika na saradnike i poslovno okruženje, pa su došli do sledećih zaključaka:
Zbog njih svi kasne sa poslom!
Takve osobe zanemaruju verbalne i neverbalne signale saradnika da prestanu da razgovaraju i kod kolega izazivaju iritantnost i frustaciju. Kasne sa obavljanjem radnih obaveza, a saradnici su zbog toga primorani da ostanu da kasno na poslu ili da posao nose kući kako bi nadoknadili izgubljeno vreme.
Zaposleni su bili produktivniji kada kompulzivne kolege nisu na poslu, pa ih zato okruženje izbegava.
Pročitajte još: Zašto srećne SOLERKE svi gledaju ispod oka? Kakvo je VAŠE mišljenje?
Psiholozi smatraju da je slušanje samog sebe veština koju je moguće razviti, ali zahteva samodisciplinu i nametanje ograničenja. Na primer, zapitajte se: "Zašto sad pričam?"
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
