Narod je kukurikanju petla pridavao poseban značaj.
Petao je veoma poštovana životinja u srpskom narodu, jer se veruje da je on simbol sreće i napretka, pa je zato i obavezan u svakoj kući.
Narod je kukurikanju petla pridavao poseban značaj, jer se verovalo da je to pevanje nebeskog, božanskog porekla.
Po tome je petao i dobio ime: reč „petao“, „pevac“ ili „oroz“ potiče od turske reči horos, što znači ’pevač’.
Petao je oduvek smatran prijateljem ljudi i neprijateljem demona, jer je njegovo pevanje delilo dan od nocći i određivalo vremensku granicu, jer dan pripada ljudima, a noć demonima.
On je, takođe, simbol Hrista, njegove svetlosti i vaskrsnuća.
Veruje se da noću, pre nego što zapevaju prvi petli, svetom tumaraju demoni – đavoli, veštice i vampiri. Ipak, petlu su pripisivana i demonska svojstva: petao koji bi zapevao pre uobičajenog vremena naziva se „krivac“; smatra se da predskazuje veliku nesreću – bolest ili smrt domaćina.
Prema hrišćanskoj mitologiji, petao je simbol sunca i svetlosti, jer njegovo kukurikanje najavljuje izlazak sunca i rađanje novog dana.
Veruje se da petao nepogrešivo najavljuje početak novog dana, pa se često postavlja na dimnjake kuća, gde mu se dodaje i funkcija vetrokaza.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU