Čuvenom slikaru Van Gogu, posthumno je utvrđeno da je patio od bioplarnog poremećaja. Pored toga ima je borbe sa teškim oblicima depresije, a neretko je imao i epileptične napade. I opet je uspeo da bude jedan od najboljih umetnika svih vremena.
Istoričari umetnosti veruju da je Van Gog odsekao sebi uvo nakon što je čuo porodične vesti. Ovaj potez se do sada smatrao dokazom umetnikove mentalne bolesti.
Pročitajte još: 30. Mart: "Svetski dan borbe protiv bipolarnog poremećaja!" Mnoge POZNATE LIČNOSTI JE IMAJU, a evo šta niste znali o ovoj bolesti
Vinsent van Gog je rođen 30. marta 1853. godine u Holandiji. Zbog datuma njegovog rođenja, taj dan je proglašen kao Svetski dan borbe protiv bipolarnog poremećaja. Kao dete je bio veoma miran, tih i povučen. Od majke je nasledio ljubav prema prirodi i talent za slikanje. Kada je imao petnaest godina, Vinsent je bio primoran da napusti školu i da se zaposli zbog finansijskih problema. Dobio je posao u firmi svoga ujaka, koja je trgovala umetninama. Van Gog je već tada znao francuski, engleski i nemački jezik pored svog maternjeg holandskog.
Težak put, praćen neverovatnom umetnošću
Van Gog se seli 1873. godine u London zajedno sa svojim stricem, gde nastavlja da se bavi prodajom umetničkih dela. Tu se zaljubljuje u englesku kulturu i u svoje slobodno vreme posećuje galerije, a zavoleo je i dela Čarlsa Dikensa i Džordža Eliota. Zaljubio se u ćerku svoje gazdarice i kada ga je ona odbila Vinsent je doživeo nervni slom. Bacio je sve svoje knjige osim Biblije i posvetio život bogu. Otpustili su ga sa posla jer je govorio kupcima da ne kupuju bezvredna umetnička dela.
Tek tada je počeo ozbiljno da razmatra sveštenički poziv. Vredno se spremao da položi ispite na fakultetu za teologiju u Amsterdamu. Nakon godinu dana učenja odbio je da polaže ispit iz latinskog jezika nazivajući ga „mrtvim jezikom siromašnih ljudi”. U jesen 1880. godine Van Gog je odlučio da se preseli u Brisel i da postane umetnik. Vinsent van Gog je mnogo putovao i na tim putovanjima je uspevao da proda po koje svoje delo.
Vang Gog je je patio od teške depresije. Umetnost ga je održavala u životu. Pored depresije patio je i od epilepsije. Nakon brojnih napada i nakon što je nekoliko puta bio hospitalizovan, Van Gog je 29. jula 1890. godine izvršio samoubistvo pucajući sebi u grudi. Imao je trideset sedam godina kada je preminuo.
Vinsent van Gog je stvorio više od 2100 dela koja obuhvataju 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Crtao je pejzaže, autoportrete, mrtvu prirodu i portrete.
Kako je došlo do incidenta sa uvetom?
Istoričari navode da je okidač za ovakvu odluku bila najverovatnije vest da se njegov rođeni brat verio. Prema podacima sprovedenog istraživanja, Van Gog je saznao ovu vest na dan kada je odsekao sebi uho, 23. decembra 1888. godine. Stručnjaci veruju da je ovo saznanje zateklo i uplašilo Van Goga da će ostati sam, bez novca, odnosno bez finansijske podrške brata, koja mu je omogućila život kakav je vodio.
Vesti su dovele do uznemirenosti i izazvale akt samopovređivanja. Veridba možda nije bila ključni razlog, ali je pokrenula i pojačala njegovo inače destruktivno ponašanje. Korespondencija članova Van Gogove porodice čuva se u arhivi Van Gogovog muzeja u Amsterdamu.
Vrednost umetničkih dela Vinsenta van Goga
Slike koje je Vinsent van Gog stvorio nisu imale vrednost za njegovog života, kada je uspeo da proda samo jednu – “Crveni vinogradi”. Međutm, nakon njegove smrti cene umetničkih dela koje je naslikao počele su naglo da rastu. Ovo su neke od najskuplje prodatih slika Vinsenta van Goga:
Slika iz serije Suncokreti prodata je u Londonu za 24,75 miliona funti.
Sliku “Irisi” kupio je australijski biznismen Alan Bond u NJujorku za 53,9 miliona dolara.
“Portret Dr. Gacheta” kupio je japanski biznismen za 82,5 miliona dolara.
“Žitno polje sa čempresima” prodata je za 57 miliona dolara.
“Autoportret bez brade” prodata je u NJujorkuu za 71,5 miliona dolara.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
