Pogledajte gde su Dodole najaktivnije i koja mesta na svetu i Evropi imaju najviše padavina
Kiša, kiša, kiša... Poslednjih dana čini se da TV stanice repriziraju vremensku prognozu. Pljusak, grmljavina, sunce tek pomalo priviri, kao da se i ono sklanja da ne pokisne.
Monsun! Kaže sredovečna komšinica iz Beograda, dok se ostale prisećaju ovako "gadnog vremena".
A meteorolozi kažu da mi ustvari kisnemo "u okviru godišnjeg proseka" što na primer za Beograd iznosi 660,5 mm (milimetar kiše predstavlja visinu vodenog stuba na površini od kvadratnog metra, a to je u stvari jedan litar vode po kvadratu) padavina.
I kažu, najkišovitiji su maj i jun. Mesec sa najviše padavina u Beogradu ikada bio je maj 2014. godine, kada su bile do sada nezapamćene poplave u Obrenovcu, a palo je 280,4 mm kiše, dok je ista godina bila najkišovitija godina u istoriji Beograda jer je tokom njenog trajanja palo 1.095 mm.
Najkišovitija godina u Srbiji je bila 1937. kada je u Loznici izmereno 1.324 mm. Najaveća mesečna količina padavina zabeležena je u Sremskoj Mitrovici u junu 1954, kada se tražio "kišobran više" - 308.9 mm! Najviše padavina u jednom danu je izmereno 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211.1 mm!
Prosek padavina za celu Srbiju iznosi 896 mm!
Pročitajte još:Svako ko ulazi kod Putina mora da prođe kroz POSEBAN TUNEL, a znate li ZAŠTO? (VIDEO)
Najkišovitije mesto na svetu je na severoistoku Indije, Mavsinram, koje je ušlo i u Ginisovu knjigu rekorda sa prosečnih 11.871 mm što je deset puta više od proseka Indije. Kad smo već kod Indije, gigantski Mumbaj je u samom vrhu svetskih metropola sa 2.386 mm. Ali ako vam se to čini mnogo, šta biste rekli za jedan grad iz Afrike, Monroviju (Liberija) gde godišnje padne 5.000 mm. To je ujedno i najkišovitiji grad na svetu.
U SAD je najkišovitije tamo gde je možda i najlepše za letovanje - na Hvajima. Najveći grad na tamošnjim ostrvima Hilo dobije 3.459 mm kiše godišnje.
U Južnoj Americi Kvibdo u Kolumbiji verovatno nema komunalne perače ulica jer tamo lije 7.326 mm godišnje.
Da u Ginisu nisu baš toliko strogi kada priznaju rekorde, i da nisu "imali rezerve" prema izveštajima meteorološke sluđbe Kolumbije dva mala mesta u Kolumbiji Lopez de Mikaj i LJoro bi bili najkišovitija mesta na svetu sa prosečnih 12.892,4 mm padavina prosečno godišnje u periodu između 1960. i 2012.
Kakva je situacija u Evropi? Poznato je da su Crkvice u Crnoj Gori najkišovitije mesto sa prosečenih 5.000 mm padavina godišnje.U rekordnim godinama ta cifra se pređe oko 7.000 mm.
Kada se posmatraju veći gradovi ubedljivo prva po količini kiše je Podgorica sa 1.661 mm. Sledi LJubljana (Slovenija) sa 1.368 mm a u stopu h prati albanska Tirana sa 1.219 mm.
Pročitajte još:Rešite ZAGONETKU: Pred vama je PET vrećica sa zlatom, kako znate u kojoj se kriju lažni NOVČIĆI?
Najkišovitije mesto u Ujedinjenom kraljevstvu je škotski Glazgov gde padne 1.1214 mm.
Švajcarci su poznatiji po perorezima nego po kišobranima mada vam je u Cirihu preko potreban sa 1.084 mm kiše po metru kvadratnom godišnje.
Kišovito je i u engleskom Lidsu sa 1.024 mm, Napulju u Italiji sa 1.008 mm.
Dakle, ako ste mislili da će stari zanat oživeti i da ćemo ponovo slušati ono "Popravljano kišobrane" to se po svemu sudeći neće desiti, jer nam, tvrde meteorolozi stižu sušnije godine.
A i "kod Kineza" su amreli "džabe"!
