Pobegla je od kuće, primila pravoslavlje od Svetog Nikolaja Japanskog i otišla u Petrograd.
Rin Jamašita je rođena 16. juna 1857. godine, u staroj samurajskoj porodici iz Kasame. U porodici se strogo poštovala vekovna, stroga japanska tradicija. Devojčica je, međutim, u sebi nosila slikarski talenat koji je, očigledno, bio jači od dicipline okruženja u kome je odrastala.
Sa 15. godina napustila je, zbog slikarstva, kuću i pešice i bez novca stigla do prestonice. Majka joj je, na kraju, pomogla da se upiše u tradicionalnu školu japanske umetničke gravure, gde joj je nastavnik bio čuveni Kunitika Toehara, jedan od poslednjih učitelja japanskog stila. Brzo, međutim, počinje da se interesuje za evropsku umetnost i primljena je na umetničku školu na Tehnološkom fakultetu, gde joj je predavač bio Antonio Fontanezi.
Pročitajte još: Rade Popović, načelnik Beogradske kriminalističke policije, dobio je ZADATAK: Ko je ubio multimilionerku Dragu Mitrićević?
U umetničkoj školi, Rin je upoznala Masako Jamamuru, devojku koja je bila pravoslavne vere i koja je uspela da kroz duge razgovore i Rin zainteresuje za pravoslavlje. Masako je ubrzo upoznala Rin i sa svojim duhovnim ocem Nikolajem Japanskim, koga će RPC kasnije kanonizovati.
Primila je pravoslavlje i otišla u Petrograd.
Otac Nikolaj je uspeo da Rin nađe posao u ikonopisačkoj radionici ženskog manastira u Petrogradu.
- U početku je želela da bude akademski slikar, a ne ikonopisac. Pravila je i prekide u radu, neko vreme nije se bavila ikonopisom, već je radila ilustracije za reklame i knjige. Ipak, ponovo se vratila ikonopisu i 30 godina se bavila njime - ispričao je prof. dr Mićitaka Suzuki, koji je u Beogradu održao predavanje o ovoj izuzetnoj ženi.
Pročitajte još: Italijani predvideli koronu još 1962. godine?! Otkriveno šta stoji iza ilustracije napravljene pre 50 GODINA (FOTO)
Posle 1917. godine, kada je imala 60 godina, Rin Jamašita je prestala da živopiše crkve. Vratila se u rodni grad u kojem je ostala do smrti. I više nikad ništa nije naslikala.
Japanska pravoslavna crkva ima autonomiju.
Japanci su pravoslavlje primili posredstvom Ruske pravoslavne crkve, koja je Pravoslavnoj crkvi Japana i dala autonomiju. Danas su svi njihovi episkopi i sveštenici Japanci. Postoji oko 30.000 pravolsavaca, tri eparhije i 150 parohija. Svi pravoslavni sveštenici su japanskog porekla.
Bogosluženje se vrši na japanskom. Služba počinje u sekund kada je zakazana, a posle nje dozvoljava se zadržavanje u crkvi još tačno deset minuta.
Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU
Dok je boravila van Japana, Rin je pisala dnevnik. Našla se u hladnoj ruskoj zimi, bez znanja ruskog jezika i bez bilo kog bliskog pored sebe.
Počela je da uči ikonopis provodeći gotovo sve vreme u Ermitažu. Radost i podršku pružaju joj pisma koja razmenjuje sa vladikom Nikolajem Japanskim, a mnogo vremena provodi i u molitvi:
Sveti Nikolaj Japanski je doneo pravoslavlje u Japan.
Sveti Nikolaj Japanski je doneo pravoslavlje u Japan. Kao jeromonah stigao je u tu zemlju 1861. godine, kada je u Japanu još uvek na snazi bio zakon koji je zabranjivao propovedanje hrišćanstva. Pošto nije znao japanski, nije izlazio iz ruskog konzulata, a propovedi je držao samo malobrojnim podanicima Ruske imperije.
Nikolaj je kanonizovan, a Irina se vratila...
Na kraju je japanski tako dobro naučio da je satima mogao da govori, kao i da čita istorijske dokumente u originalu. Nikolaj je ostao u Japanu i za vreme Rusko-Japanskog rata, širio hrišćanstvo i postao prvi episkop Japanske pravoslavne crkve.
Pročitajte još:Živela je SAMA na ostrvu 18 godina, a u civilizaciji je UMRLA za dva meseca
Surova ruska klima stavili su trag na Irini koja se 1883. godine ozbiljno razbolela i primorana je da se vrati u domovinu, pa se nastanila pri Pravoslavnoj misiji u Tokiju. Radila je u ikonipisačkoj radionici, gde je provela 35 godina. Godine 1918, nakon smrti Nikolaja Japanskog, vratila se u svoje rodno mesto, isto ono iz koga je krenula davno, tada kao petnaestogodišnja devojčica.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU