Idiličnu sliku Bele Crkve, pitome vojvođanske čaršije sa turistički atraktivnim jezerima, već neko vreme nagriza priča o jednoj ukletoj kući.
Ko god da je u njoj živeo, a živelo ih je mnogo, nije imao sreće. Uporne porodične svađe bez povoda, tragedije bez objašnjenja, bolesti ukućana bez srećnog ishoda, uporno su se prenosile sa jednih stanara na druge.
Vlasnici su bežali odatle, prodajući lepu, prostranu kuću za "tepsiju ribe", samo da bi sačuvali živu glavu. Umivali su je u belu fasadu da bi skinuli mrak koji se nad njom stalno nadvijao, pozivali sveštenike i vračare, ali navodno ništa nije vredelo. Kuća je i dalje - ukleta.
Pročitajte još: „Jovane, zar ne želiš da se srpska trobojka prva zavijori na Marsu?“ Tesla je pre 128 godina tajno došao u Srbiju sa ZADATKOM
Da bismo pokucali na ova vrata, morali smo prvo da pronađemo Ulicu Karađorđevu i pitamo meštane na kom broju se nalazi. Ali, kako smo samo znali nadimak poslednjeg vlasnika, a ne i njegovo ime i prezime, trebalo je pažljivo izabrati reči kojima bismo opisali željenu odrednicu. Jer, kako pitati nekoga za ukletu kuću?
Tražite ukletu kuću?
- Znate li na kom broju se nalazi izvesni Brajko? - upitali smo prvog prolaznika, računajući da će nam odgovoriti da mu taj nadimak ništa ne znači.
- A, vi to tražite ukletu kuću? - neočekivano nam je, kao iz topa, pitanjem odgovorio čovek.
Ponesite beli luk! Brajko je kupio kuću za mašine, ne sme da živi u njoj!
Upozorava nas da je trebalo da ponesemo beli luk da bismo se zaštitili, jer prokletstvo, kaže, može da pređe i na nas. Kuću je, na kraju, kupio Brajko, ali da ne stanuje u njoj, nego samo u dvorištu čuva mašine. Rastajući se sa njom, primećujemo da se žena krsti za nama.
Pročitajte još: Kada grob bude nađen SVET ĆE PRESTATI DA POSTOJI: Kako je sahranjen najveći osvajač i kakve veze sa tim ima KAMILA
Brajko samo čuva mašine, ne živi u kući Foto: Vojislav Danilov
A kuća, kao svaka druga. Ništa drugačija od ostalih građevina iz ovog kraja, u kojima dominiraju "švapske kuće". Jer ovde je do kraja Drugog svetskog rata živelo mnogo Nemaca, a od tada je navodno i počelo prokletstvo.
U kući je živeo Nemac koji je ubio svoju decu!
Na ovoj adresi je živeo Nemac koji je, kažu nam meštani, bio psihički bolestan, pa je u nervnom rastrojstvu ubio dvoje dece.
Sva trojica sinova Rakića su nesrećno skončala!
Jedno vreme je tu stanovala porodica Rakić u kojoj niko od tri sina nije završio srećno. Jedan je izvršio samoubistvo, drugi je život okončao u ustanovi za mentalno obolele, a sudbina trećeg je ostala nepoznata. Posle njih, kuća je stalno menjala vlasnike, ali nesreća nije prestajala da stanuje pod ovim krovom.
Ovo je bila i rezidencija Jehovinih svedoka...
Jedan od komšija nam je ispričao da je ovo bila i rezidencija Jehovinih svedoka, što je već bila otežavajuća okolnost za prodaju kuće. Dugo je na prozoru stajao oglas da se prodaje, a cena se stalno korigovala, jer je potraga za novim vlasnicima prerasla u pravu agoniju.
Kuća je kupljena po simboličnoj ceni, a ukućanima su tanjiri padali na pod, kao pokošeni!
Belocrkvani su je nazivali vampirskom ili kućom duhova, što je samo dolivalo ulje na vatru. Onda je jedna porodica, ipak, odlučila da je kupi, jer je cena postala više nego simbolična, a objekat sa dvorištem se "fizički" nalazio u odličnom stanju.
Pročitajte još: Po naređenju tajnih sila CAR je ŽRTVOVAN: Crkva tvrdi da su ROMANOVI ubijeni na RITUALAN NAČIN
Kako padne noć počnu da padaju stvari, ukućani su živeli u strahu! Foto: Vojislav Danilov
Tog trenutka počela je prava drama za nove ukućane. Kada padne noć, umesto idilične atmosfere u domu, zavladala bi paranoja. Tanjiri i čaše su padali na pod, kao pokošeni. Bez ikakvog objašnjenja. Jednu noć, pa drugu, treću... I tako u nedogled. Kako je vlasnik kuće često bio na putu, na početku nije verovao u suprugine priče. S vremenom se i sam uverio da se nešto čudno dešava i da na ovoj adresi nema mira.
Pozvali su sveštenika, svi su se razboleli!
Marija je odlučila da pozove sveštenika da okadi kuću, ali nije vredelo. Stvari su i dalje padale, šetale i razbijale se o pod. Ukućani su se svađali, plakali, razbolevali. Niko više nije mogao da spava.
Pozvali su belog maga, peškiri su leteli!
Vlasnica je pozvala belog maga da skine prokletstvo. Ni to nije vredelo. Peškiri su leteli iz ormarića, čaše iz kredenca. A onda je jedne noći nešto puklo. Čulo se kao udar groma. Ođekivao je topot konja. Porodica je izletela u dvorište i videla da je kapija pukla napola. Niko nije čuo, niti video grmljavinu. Niti je čuo i video konje.
Na Todorovu subotu je pukla kapija, došli su Todorovi konjanici!
To je bio konačni znak za vlasnike da pobegnu odatle, po cenu da ne uspeju da prodaju kuću i žive negde kao podstanari. Kuma im je rekla da se to dogodilo na Todorovu subotu, a da je poznato kako Sveti Todor u vidu noćnog jahača može da donese bolesti i ludilo, uzimajući uvek žrtve. Te noći kreću povorke konja-demona, odnosno pokojnika koji su tada veoma opasni.
Pročitajte još: LJudi HRLE u ovo mesto u SRBIJI: Dolaze da IZLEČE oči, a crkva Svete Petke im ISPUNJAVA ŽELJU (FOTO/VIDEO)
Dok pričamo o tome, žena iz Karađorđeve ulice nam kaže kako njena maloletna kćerka tvrdi je čula topot konja. A niko ih u ulici nema. Majka veruje da su to demoni predaka koji traže nove žrtve. Mnogi Belocrkvani, kaže, žive u istom strahu.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
