OZBILJAN alat ili FENSI GEDžET (FOTO)

Na internet forumima, specijalizovanim za “hladni čelik”  povremeno se mogu naći rasprave o tome da li su multialati (multitools) ozbiljna stvar ili samo fensi gedžeti. I jedna i druga strana potežu ozbiljne argumente da potkrepe svoj stav.  

Pročitajte još: Borbeni noževi američkih specijalaca (FOTO)

Zastupnici teze da su ovo izuzetno korisne naprave iznose nespornu činjenicu da na malom prostoru i uvek pri ruci može da se nosi prilična količina alata. Klešta mogu da preseku žicu, pomognu pri zavrtanju neposlušne matice, noževi i testerice da seku... I sve navedene poslove mogu da odrade mnogo bolje nego prazne ruke i nemoćan pogled. 

Bolje išta nego ništa 

S druge strane, zastupnici teze da su multialati samo jos jedan gedžet upitne funkcionalnosti, napominju i dokazuju kako klešta u okviru multialata nisu ni približno jaka i efikasna kao prava, odvijači se krive pri ozbiljnim naprezanjima, nožići i testerice su prekratki, brave su kilave i slično. 

Leterman Vejv i Surdž, verovatno najrevolucionarniji dizajn u istoriji multialata, foto: Leatherman

Činjenica je da multialati postoje jako dugo. Svima su poznati čuveni švajcarski vojni nožići, koji se proizvode više od jednog veka. Verovatno da nema ljubitelja sečiva koji nije u životu posedovao barem jedan primerak ovog nožića, bilo da je potekao iz zemlje čokolade, sireva i satova sa kukavicama ili barem Kine. Međutim nećemo se koncentrisati na ovaj tip multialata, već na one “prave”. 

Moj prvi kontakt sa ovim tipom višefunkcionalnog alata se desio početkom 1997. godine. Rat u BiH je stao, ostala su brojna minska polja koja je trebalo očistiti, SFOR je nadgledao aktivnosti entitetskih vojski i organizovao odgovarajuće obuke za deminere... Na jednoj takvoj obuci sam prvi put video i radio sa čak dva modela! Prvi je bio “Letermanov” SuperTool a drugi “Gerberov” model kojem se više ne sećam oznake (ako ju je uopšte i imao).  

Omiljen među vojnicima

Do tada sam o ovim spravama znao tek ponešto, zahvaljujući specijalizovanim časopisima. I baš kao svi drugi učesnici obuke, tako sam i ja bio opčinjen mogućnostima koje su ovi alati pružali korisniku. Iako je običnim vojnicima na obema stranama bio zabranjen svaki kontakt sem najnužnijeg, službenog, sa drugom stranom, to nije sprečilo pojedince da ga uspostave. I naravno, ubrzo su sa jedne strane potekle prave reke noževa za M-56, M-70 i M-48 a sa druge Zipo upaljača, Mag-lajtovih baterijskih lampi i naravno, multialata... 

Uvek pri ruci za različite sitne poslove, foto: N. Trifunović

Od tada je prošlo skoro dve decenije a kroz ruke mi je prošlo najmanje desetak različitih modela, najčešće “Letermanovih” i “Gerberovih”. Ovo i ne treba da čudi s obzirom da su ova dva proizvođača najzastupljenija na tržištu. Takođe, jedini su se u to vreme mogli naći u prodavnicama unutar američkih vojnih baza. Među primercima koje sam posle probao ili koristio, bilo je tu i više ili manje uspešnih kopija, poreklom iz Kine. One koje su se mogle naći ranih dve hiljaditih nisu mnogo zaostajale za tadašnjim originalima. 

Originali i kopije 

Tadašnji Mamooth je bio direktna kopija Letermanovog SuperToola i tek je turpijica bila osetno slabijeg kvaliteta. Ostali alati su bili “tu negde”, odnosno, dovoljno dobri da kod korisnika ne izazivaju kompleks niže vrednosti jer imaju inferioran alat. Naravno, ne treba zanemariti ni nisku cenu od samo 10 do 15 tadašnjih nemačkih maraka, kao vrlo jak argument za njihovu nabavku.  

U prvim godinama korišćenja, multialat mi je bio “devojka za sve”. Koristio sam ga za sečenje hleba i eksploziva, kao pribor za jelo, za stezanje detonatorskih kapisli i pritezanje odvrnutih vijaka. Bez trunke preterivanja, otvarač za konzerve je na terenu otvorio nekoliko hiljada konzervi. Jedino je otvarač za flaše bio besposlen... 

Klešta najkorišćeniji 

Naravno, kako je vreme prolazilo, sticalo se novo iskustvo i nova saznanja. Tako sam  postepeno počeo da nosim fiksni nož. Drugim rečima, seći hranu nožem kojim ste pre toga sekli plastični eksploziv i još što-šta, nije baš najpametnija stvar na svetu. Osim toga, fiksno sečivo je daleko superiornije od bilo kog preklopnog po pitanju čvrstine konstrukcije.

Kvalitetna kombinacija brava i kočnice, kao i odličan sistem pristupa kleštima čini “Gerberove” multialate odličnim izborom, foto: “Gerber”

Sa ovim prelaskom na fiksne noževe, ođednom je, gotovo u potpunosti prestala potreba za nožem na multialatu. Generalno govoreći, dve najčešće korišćene funkcije su sečivo (ravno ili nazubljeno) i razne funkcije klešta. Ukoliko za prvu koristite fiksni nož, logično je da vam kao primarna funkcija kod multialata preostaje ovo drugo. 

Brojne funkcije 

Letermanov model Vejv je odličan primer multialata prilagođenog civilima, pogotovo tamo gde je dužina sečiva ograničena zakonskom regulativom. Dva sečiva, ravno i nazubljno, kombinovana turpija (dijamantska i obična) i testerica, lako su dostupni za otvaranje jednom rukom. Međutim, za otvaranje klešta, uglavnom je potrebna upotreba dve ruke iako je (uz predano vežbanje) moguće to izvesti i sa jednom. Ni zatvaranje klešta nije operacija koja lako teče. 

U stvari, lako se može desiti da vrh klešta upadne u prorez od drške, i da se zaglavi među drugim alatima pa je potrebno upotrebiti značajnu silu da se ponovo iščupa i zatvori. Ovo se ne dešava samo na jednom primerku već na nekoliko, te se stiče utisak da je u pitanju propust u konstrukciji. Međutim korišćenjem se lako dođe do potrebnog iskustva tako da se brzo nauči kako se klešta pravilno sklapaju. Da ne ispadne kako samo kudim ovaj model, mogu reći da je to verovatno najbolje osmišljen i koncipiran multialat. Naravno, uzimajući u obzir da je nastao pre više od jedne decenije. 

Superiorna “Gerberova” rešenja 

Sa druge strane, Gerber je zadržao svoj sistem otvaranja klešta preko klizača. Ovo mu omogućuje, skoro trenutačan pristup kleštima kao i njihovo jednoručno sklapanje. Zaista odlično rešenje. Međutim, pristup svim ostalim alatima je usporen, i zahteva dve ruke. Posle otvaranja klešta, potrebno je izabrati odgovarajući alat i onda ga otvoriti drugom rukom. Za njegovo sklapanje je potrebno povući na dole plastičnu kočnicu brave i sklopiti alat. 

Omiljena alatka inžinjeraca, foto: N. Trifunović

Ovo je neuporedivo bezbednije rešenje nego prvobitno koje je korišćeno do 1998. godine. Sama činjenica da ovaj sistem brava/kočnica nije promenjen od tada govori da je u pitanju kvalitetno i pouzdano rešenje. Ipak, kvalitet alata je na nešto nižem nivou nego kod “Letermana”. U stvari, ovo je zasnovano na činjenici da sam video mnogo više polomljenih klešta kod “Gerberovih” multialata nego “Letermanovih”. Sa druge strane, moguće je da su njihovi vlasnici bili manje svesni ograničenja koje ove naprave nose nego ovi drugi...  

Pročitajte još: Kao žilet za “tili čas” (Foto)

U svakom slučaju, za normalnog korisnika, svesnog da jedan multialat nije bukvalna zamena za sandučić sa alatom, modeli ovog proizvođača su jako dobar izbor kako po pitanju cene i kvaliteta tako i univerzalnosti. 

“LJubav” na prvi pogled 

Treći veliki proizvođač multialata je SOG. Ova firma je u Srbiji daleko poznatija po svojim fiksnim i preklopnim noževima. Međutim, u svom asortimanu imaju i multialate koji su klasa za sebe. Iako se njihov PauerLok sistem klešta pojavio pre otprilike petnaest godina, tek relativno skoro sam došao u posed jednog primerka. I bila je to ljubav na prvi pogled. U stvari, bolje je reći, pri prvoj upotrebi. Alat, tačnije klešta se otvaraju i zatvaraju izuzetno lako. 

Mnoštvo alata na jednom mestu – SOG, foto: N. Trifunović

Za ovo je zaslužan upravo PauerLok sistem. Preko posebnih zupčanika koji su deo klešta, moguće je aplicirati duplo veću silu nego kod svih ostalih multialata. Kod otvorenih klešta, posebni poklopci na oba kraka rukohvata služe za udobniji hvat. I taj posao čine jako dobro. Istina, postoje i određene mane i ograničenja. Na primer, poklopci rukohvata pri nepažljivom rukovanju mogu lako da ispadnu iz svog ležišta. Ali istina je i to da se lako vraćaju, kao i da se jednostavnim zahvatom mogu bolje osigurati. 
S druge strane, to je nešto o čemu bi trebalo da brine sam proizvođač a ne korisnik.

Dalje, svi ostali alati se vade kao kod starih “Letermanovih” modela. NJihova brava nema kočnicu kao kod Gerbera pa je potrebno malo više pažnje pri radu. Kvalitet noževa, testerica, odvijača i ostalog alata je u rangu “Gerberovih”. Savremeni SOG modeli imaju jedan dodatak koji može biti od velike koristi pojedincima u vojsci a to je stezač za detonatorske kapisle.  

“Civilni” i “vojnički” SOG 

SOG modeli iz EOD edicije su odličan izbor za specijalizovane jedinice vojske i policije, foto: SOG

Ukoliko ne nosite fiksni ili preklopni nož, “Letermanov” Vejv ili nešto veći Surdž su odličan izbor. Ali ako sa sobom nosite npr. preklopni nož i često trebate da koristite klešta, verovatno ćete biti zadovoljniji sa nekim od “Gerberovih” modela. “Sogovi” modeli su nešto jači i dimenzijama veći od prethodnih te su najzgodniji za uniformisano osoblje i nošenje na opasaču.  

Pročitajte još: Zahvaljujući video-igricama ovo OPASNO oružje postalo je MUST HAVE među tinejdžerima (FOTO)

Multialate možete da volite ili ne volite. Ali im je teško osporiti da su bolji od praznih ruku i nemoćnog pogleda, pa makar predstavljali samo poslovičnu slamku spasa. 

Ninoslav Trifunović 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU