Naša proslavljena glumica Tanja Bošković nedavno je dobila nagradu „Žanka Stokić“
Iako je ta velika čast bila povod gostovanja u emisiji „Kec na jedanaest“, Tanja u odgovoru na sva pitanja i u razgovoru na sve teme pruža iskrenost, hrabrost, mudrost i beskompromisnost.
Pročitajte još: Srce da pukne: Nikola Rokvić objavio emotivni snimak sa Marinkom iz 2000. godine - Ovako izgleda kada otac i sin ukrste glasove (VIDEO)
- Ja nisam dostojna Žanke, ni njenog ogromnog dara ni patnje koju smo joj naneli. Ne mi direktno nego naši preci. Njoj je oduzeta nacionalna čast, to je najveći gubitak koji čovek može da doživi posle gubitka deteta. Nemojmo zaboraviti i to da je njoj bilo ukinuto pravo da radi i da je ona tada već imala neke godine, blizu 60, i da je ona zajedno sa prostitutkama bila na suđenju koje zapravo nije bilo suđenje. Ta mlada nova vlast koja je tada došla, bez razmišljanja i bez suštinskog suda, kvalifikovala je ljude na taj način i to je tragično. Ako imam ikakav strah, a sebe smatram neustrašivom osobom, strah me je od toga. Od ljudske gluposti, nedostatnosti, od toga nam se desi da u bilo kojoj vrsti moći ili nemoći osudimo ljude bez krivice. To je veoma opasno. Skloni smo predrasudama, kratkom pamćenju, brzom donošenju zaključaka i bahatosti prema drugom. Ono što Gospod traži od nas je da budemo otvorenog srca prema drugom, da pokazujemo potrebu za sapatništvom, za zagrljajem i utehom ka drugom, a mi upravo, veoma često, činimo obrnuto – kazala je poznata glumica danas u emisiji „Kec na jedanaest“.
Tanja Bošković je istakla i da je Žanki njena publika kupila kuću
- Na obeležavanju jubileja njenog rada, publika joj je poklonila 160.000 dinara. Njena publika joj je kupila kuću. Ona je bila obožavana, odigrala je preko 100 predstava „Gospođa ministarka“. U ono vreme i u onom Beogradu. Tetke moje mame su išle na te predstave. Beogradske dame su je zasipale cvećem. Glas tako zvonak i radostan nisam čula do li Žanke – kazala je poznata glumica. - Smejala se kao da je bila srećna, a u stvari nije. Platila je strašnu cenu sopstvene usamljenosti koju je izabrala posle gubitka velike ljubavi. Žanka kada je volela, volela je oduvek i zauvek, jednog čoveka. Imala je ogroman ljubavni kapacitet, prema literaturi, tom Beogradu, Nušiću. Ova muško-ženska se desila jednom i nikad više.
O ljudima
- Jako dugo sam bila mlada glumica, pa sam onda bila glumica u dobrim godinama, pa sam onda bila glumica u najboljim godinama. A sada sam diva što kaže Svetlana Bojković. Kaže mi: Ti si diva. I ja uživam. Nije se ništa u mom odnosu prema svetu promenilo, nego se promenilo nešto u odnosu ljudi prema meni. Valjda sam zaslužila – kazala je velika glumica. – Doživela sam to da sam išla ulicom, vraćala sam se iz pozorišta, i neko mlad mi je strgao lanac sa Svetom Petkom sa vrata i ja sam stala. Zaprepastila sam se, u stvari. I rastužila sam se. Unutra sam se rastužila. Mora biti da je velika muka koja nekog natera na tako nešto. Taj čovek me suštinski nije dodirnuo, on je to tako uradio da me nije ni povredio. Samo mi je povredio dušu. To mi je žao, jer to je Beograd u kome ja evo 69 godina idem u svako doba dana i noći sama, nemam nikakav problem. Ja i nemam ništa što može da mi se ukrade sem mene same. Ništa drugo i nemam. Osim sentimentalnu vrednost, taj lančić nema nikakvu drugu, materijalna je zanemarljiva, ali mi je povredio srce. Pa molim tog nekog ko mi je strgao lančić da ode u Atelje 212 i u koverti spusti taj lančić, tu poštu za mene, i ja ću biti zahvalna i to ću pamtiti i svima pričati. Ja sam to dobila od svoje sestre i svoje kume, to je moja uspomena.
Za momke nije bilo vremena
Tanja Bošković je danas u emisiji „Kec na jedanaest“ istakla da je hrabra „do imbecilnosti“, ali i otkrila za čime čezne.
- Ja jesam obasipana ljubavlju od strane svojih roditelja, sestre, prijatelja, a za ovo drugo, sa momcima... nekako nije bilo vremena. Zaista sam bila potpuno opčinjena pozorištem, opčinjena darom koji mi je Gospod dao na ovaj način, a to polje gde sam obavezna i družna pred Bogom je bilo veliko. A moram da kažem, bila sam ambiciozna pred Bogom a sa sobom. Da naučim sebe da trpim i da od ovog što mi je dato napravim neki drugi oblik i materijal. To nije jednostavno, to je svakodnevni krvav rad. Jeziv rad, nepodnošljiv. Meni je potpuno jasno sada šta sam sve propustila od života. Ali s druge strane, kada stanem i pogledam, kada čujem šta je sve Balša Đogo naređao o tome šta sam sve uradila za ovih 50 godina, zaprepastila sam se. I moje telo i moj mozak su bili poslušni. Jesu još uvek, ali to zahteva veliki trud i sve manje imam želju za tim. Znatiželju imam, ali želju za kaštigovanjem mišića da bi došli do bezuslovne poslušnosti više nemam – kazala je glumica. Sve mislim: Što ne budeš pametna malo? U smislu da malo ugodim sebi. Ostaću željna mnogih stvari. Recimo, ostaću željna toga što nikad nisam jela koliko želim, nikad. Ne pamtim kad sam rekla: Najela sam se. Malo je dana koje sam provela da ništa ne radim. Ako sam imala takva tri dana u svom životu za ovih 70 godina... Ja u pauzi uzmem da operem sudove. Ali, to je ono glumačko biće, da nema mirovanja. Imam čežnju za mirovanjem. Ogromna je ta čežnja. Da se pustim. Ćerdala sam i dane i razne svoje talente, a sad želim mira.
Erotska inteligencija
Na pitanje Boška Jakovljevića kako je moguće da za sebe kaže da nema erotsku inteligenciju, Tanja je odgovorila:
- Tačno je to. Potpuno je moja duša drugačija. To je Muci govorio: Ti nemaš erotsku inteligenciju i jako smo se oko toga smejali. Moja su sva interesovanja bila ka pozorištu, ka toj umetnosti glume, a posle toga ja sam sva bila okrenuta svojoj deci i prijateljstvima. Ja umem da negujem prijateljstva koja traju 60 godina. Šezdeset godina ste s nekim gotovo svakodnevno a prijatelji ste najdublji. To je lično dostignuće, jedno od retkih za koje mogu da kažem da imam. Strah je najveći protivnik ljubavi, jer ako imate ljubavi u srcu, vi straha nemate.
O deci
Tanja Bošković je istaklada zapravo ima četvoro dece
- Moja ćerka je mlada žena i ona je udata i ja sam toliko srećna zbog toga. Ja sada imam četvoro dece. Moju, i mog zeta i snahu. Zet je čovek domaćin, a snaha žena kao kuća. Ja sam veoma zadovoljna svojom decom i ljubavima svoje dece. Ja sam jedna ponosna mati, tašta i svekrva. Ćerka ide svojim putem i profesiju koju je izabrala je oblast njene slobode. I ja sam jako srećna, kao što sam srećna da su sva ova deca izabrala tačno ono šta vole i šta žele, i oko čega će i da se trude. Kada neko pokuša da nam nametne pamet kao merilo uspeha, kao imperativ u životu, ja se odmah povučem i ne sviđa mi se to kao način. Ko do Boga zna šta je za nas dobro? Ne znaju ni naši roditelji, ne znam ni ja kao roditelj. Ti probaj pa ako vidiš da ne ide, ti promeni put. Nije uvek lako ali to je pitanje odluke – rekla je Tanja Bošković u emisiji „Kec na jedanaest“.
Sebi najveći protivnik
- Nikad mi nije bilo lako u životu prvo sa mnom. Ja sam ovakva kakav sam sa ovim karakterom i ludim mislima i temperamentom. I sa tom ambicijom i udaranjem glavom u zid. Imala sam ozbiljnog protivnika. Ja sam sebi najveći protivnik bila. Svaki čovek je sebi samom najveći protivnik. Umesto da sam bila pametna da se prepustim Gospodu, da mislim: Ima ko o tebi brine, otvori vrata svoga srca i sve će da bude po tvojoj meri, ali ne! Ja volim da budem jača, da obaram ruke i kad treba i kad ne treba. Ali, to ide sa mladošću i to sva deca treba da prođu. Neka im je Bog u pomoći – rekla je glumica na televiziji K1. - Bude mi žao mene. Ja sam najpametnija bila kada sam imala otpirilike 12 godina. Sve istine sam držala u svojim rukama, vladala sam materijom i razumela sam se u sve. Kako su išle godine, kako je išlo zrenje, tako sam shvatala da sve manje suštinski znam. Najpametniji ste pubertet kad vas drma. Kada sve znate i sve vam je jasno. Meni je sve manje stvari jasno. Ali to je sve u redu, tako raste mudrost. Snage opadaju, hvala Bogu na tome, da ne moram više da teglim pola Evrope na svojim plećima već da brinem eventualno o svom dvorištu, uz veliku pomoć moje dece. Kreativno biće se razvija, to je obrnuto srazmerno pameti. Ja zaista verujem u to da se naše duše usavršavaju i posle odlaska sa ovog sveta. I da je upravo to nešto o čemu treba da se staramo.
Ne zinem više od onoga što mogu da progutam
Tanja kaže da joj na ulici prilaze žene koje hoće da je poljube i zagrle.
- I ja njih poljubim. A uvek sam u životu od ljudi sa kojima sam radila imala potpuno suprotno. Ali, to je normalno i to je tačna mera. Da je bilo drugačije verovatno bih poludela. Ako vam Gospod da dar, onda mora da postoji neka protivteža. Videla sam kako izgleda kad se nekim izuzetno darovitim, perfektnim ljudima nisu ponudile stepenice, nego im je velikim vetrom dunuto u jedra na samom početku. I kako su se ti brodovi njihove kreativnosti zapravo polomili. To je strašno videti. Dobijete to da vam na samom početku svi daju više nego što možete svojom dušom da savladate, svi vas slave. I tada počinju velika stradavanja, i to nije dobro. Zato su postojali magovi teatra koji su razumeli: Muci Draškić, Stupica, Mira Trailović. Koji su razumeli i brinuli i kažu Čekaj mladim glumcima i glumicama. Polako. Ne možete odmah dati samo vrhunsko. Posle tri vrhunska gotovo je, pada se, ruši se. Kod nekog počne droga, jer nema više šta da ponudi, kod drugog uobraženje. Nema ispitivanja, nema traženja, nema muke. Ne može tako da se živi. Zato postoje stepenice. Nije nam uvek to pravo. Kad sam bila mlada mislila sam: Kad bih dobila da igram nešto veliko! Samo do prvog puta kad sam to i dobila i onda sam rekla: Šta ću sad? Bila je to Mirandolina. Došla je pet godina pre nego što je trebalo. Znate kakva je to bruka od predstave bila, grozna je bila. Sećam se kad je Mira Stupica došla na premijeru i tako nesigurnoj mi i očajnoj na pozornici čestitala mučena. Ljubazna je bila izuzetno i zahvalila se publici na aplauzu koji je zapravo ona dobila, a ne ja. Učtivo je kazala nekoliko rečenica o toj ulozi i ja sam tada naučila da nikad više ne zinem više nego što mogu da progutam – iskreno je ispričala Tanja Bošković.
Potrošnja ljudi
Današnji glumci, kazala je, nemaju takve mogućnosti kakve su imali ona i njene kolege.
- Njih odmah bace na televiziju, bace ih u serije ili u reklame, da arče taj divni dar i te godine studija i truda, a posle ih puste kao da su neki otpad. Niko ne misli o tome da je Muci primajući Baneta Zeremskog imao plan kako će ga dovesti jednog dana do Šajloka i kako ću ja jednog dana od čaplje doći do „Jesenje sonate“. To su planovi. To radi još valjda jedino Jagoš Marković koji ima plan. Sada je na delu potrošnja ljudi i talenata. S kojim pravom? Zamislite doneli su u ovoj maloj zemlji, na ovom grandioznom jeziku, zakon da se u pozorištu ne zapošljavaju glumci. Naši ansambli stare. Otišla sam u penziju pre deset godina, ne primaju se mladi. Nema više ansambla, a to je jedini način da glumci rastu, to je zajednica.
O Zoranu Radmiloviću
Dok smo snimali film „Majstori, majstori“ nekoliko noći sam provela u ekipi sa Zoranom Radmilovićem. Jedne noći je pričao o Zaječaru, kako je jurio mečku. To je neprepričljivo. Imao je erupcije pripadanja svima, a bio je jako zatvoren čovek. To je bilo potpuno neodoljivo. Vi ne možete da se zaustavite u smehu, a to je neprepričljivo. Sve sam mu verovala i to je bilo do te mere zabavno. Njegova autentičnost je bila u njegovoj zatvorenosti. Veličina njegovog glumačkog volumena je bila tolika da je mogao da vlada šta će dati a šta sakriti.
Pročitajte još: Ana Ivanović ponosno ispozirala sa majkom: "Moja inspiracija i najbolji prijatelj" (FOTO)
O „Tangu smrti“ sa Partizanom
- Taj dan u Areni i taj događaj je moja biografska jedinica. Doživela sam to što niko nije iz mog esnafa, a ja to mogu jer mi je tata bio „Partizanovac“, sin i zet su mi „Partizanovci“. Ja to mogu. To su deca, to su anđeli, navijamo za isti klub. Htela sam da mrem što su izgubili utakmicu.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
