Pevačica potpuno iskreno o odrastanju u selu Četereže
U svoje selo se uvek rado vraća i sa ponosom ističe odakle je kao i to da bi se danas vratila u period kada je imala 13-14 godina i kada je bila bezbrižna.
Kako je profesorka Slavica Đukić Dejanović i najavila, Rada Manojlović je svojim glasom zadobila zasluženo mesto na estradi među pevačima i već godinama uspeva da se održi u tim vodama. Kao veoma mlada je počela da se bavi ovim poslom, zbog čega je zapostavila fakultet ali ne isključuje mogućnost da će mu se vratiti.
- Ja nosim najlepše uspomene i sada kada bih mogla tako bih se vratila u svojih 13-14 godina, dok još nisam krenula u srednju školu već dok sam bila u selu, kada mi je jedina zanimacija bila reket u ruke i tenis sa sestrom ceo dan, lopte, svega. Ja sam bila sportski nastrojena, tata se i danas hvali kako sam sa sedam godina skakala dva metra i skoro 10 centimetara. To sam na majku, umela sam da okrećem ruke, kao neko dete od gume, bila sam sposobna, za odbojku, košarku, samo za fudbal nisam bila. Elastična u sportu, na mamu, a glas na tatu. I moj rođeni brat Nenad divno peva, ali tata peva... Tata ima tu boju glasa, umlilan opojan i on je od moje sedme godine čuo to kod mene, jer ja sam stalno pričala i pevala i kada nešto prepričavam ja pevam, tako da smo od malena pevali "Oj Moravo, Moravo, moje selo ravno...". Bile su i neke školske priredbe, takmičenja, baš je sve od malih nogu krenulo. U školi, hvalim se sada, ja nisam imala od prvog osnovne do četvrog srednje nijednu četvorku. Bila sam vukovac, đak generacije, dočekana kao najbolja u Braničevskom okrugu na Dvoru kralja Aleksandra - počinje razgovor o svom detinjstvu i prvim pevačkim koracima pevačica Rada Manojlović u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".
Rada je srednju školu završila u Velikoj Plani dok je u Kragujevcu upisala Ekonomski fakultet.
- Nisam ja bila mnogo za ekonomiju ali nisam imala baš ni mnogo izbora, ekonomija je bila najbliža, ali me je život i posao odveo na neku drugu stranu a i sebe nikada nisam zamišljala kao devojku, ženu koja radi u jednoj prostoriji... - priča iskreno Rada dok je Slavica prekida pitanjem da li je imala nadimak od svojih roditelja.
- Mi smo nadaleko bile poznate kao Raja i Maja. Meni je otac dao ime po sebi on je Rade, ja Radmila, a sestra je dobila po mami Mirjani, ona je Marija. To je kod nas sve nekako povezano - kaže iskreno Rada koja dodaje i da su živeli u jednoj homogenoj porodici ispunjenoj ljubavlju.
- Tata i mama su se mnogo voleli. Ono što ja pamtim je stvarno sve najlepše, bukvalno ne mogu ničega ružnog da se setim, dobro bilo je tu i nekih svađica, i poneko tatino pijanstvo ja pamtim, ali kako će čovek drugačije, kada se okupimo na slavi, pa se raspevamo, mora da se popije, onda se obavezno posvađamo - sa osmehom kaže Rada i nastavlja:
- Život koji pamtim sa njima, tih mojih 19 godina, smatram prelomnu tačku tu moju 19. godinu je protekao u blagostanju. Ja kažem nismo imali ništa, imali smo sve. Ne znam kako je njima uspelo za rukom, uvek sam se pitala kako bih ja danas vapitala svoju decu, jer danas viđamo kako vrište, hoću ovo, hoću ono...
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
