Pogledajte šta je glumica morala da uradi da bi joj roditelji dozvolili da se tako mlada bavi glumom
Mirka Vasiljević nedravno je govorila o svojim temeljima, sećanjima iz ranog detinjstva, pravim merama vrednosti i porodici koja je u nju sve satkala.
Prisetila se detinjstva i otkrila koliko su i deci značajni njeni roditelji i familijarno okuplanje koje praktikuju koliko god im to vreme i obaveze dozvoljavaju.
- Mojoj deci su na prvom mestu prababa i pradeda jer oni mogu najviše da ih razmaze. Oni imaju najmanju odgovornost, baba i deda malo veću i mi kao roditelji, najveću. Kod njih krše pravila i rade sve kako požele, te se njima najviše i raduju. Zato je to posebno vreme kada smo svi zajedno, kada se posvećujemo i uživamo u vremenu koje nam preko cele godine nedostaje. Uvek smo podrška i ljubav jedni drugima, svi funkcionišemo kao tim i onda su uspesi zagarantovani. Takav temelj pruža manjak stresa i sigurnost da nekoga uvek imaš pored sebe i da uvek možeš da nekoga da se osloniš. Zajednički ručak nije samo tek tako osmišljen, već je to jedna posebna priča i emocija. Možda nekada deluje, kao da se samo jede, ali zapravo je potpuno suprotno. I svoju decu učim da su oni jedan tim, mogu da imaju različita mišljenja i nesporazume, ali čim se to završi, ljubav preovlada.
Mirka je evocirala uspomene i otkrila koliko joj je porodica pomogla da bude ono što je danas.
- Imala sam splet nesvakidašnjih okolnosti i razne situacije koje su me oblikovale i naterale da brže sazrim. Kao devojčica sa 13 godina bila sam neko ko je već imao svoj posao, a da bismo radili i bili dobri u svom poslu moramo da imamo svest, predanost, vrednost. Moja porodica je smatrala da je to dopustivo samo ako ispunim prvo sve svoje osnovne obaveze. Folklor, škola i jezici bili su na prvom mestu, pa onda snimanja, gluma i sve ostalo što ide uz to. Ja sam u tome uživala i želela sam da toga ima što više u mom životu, te sam morala sve prethodno da završim kako bih uživala u svojim željama. Brzo sam postala prepoznatljiva što je nosilo i dobre i loše strane medalje. Dobijala sam i ovakve i onakve komentare od kolega, ljudi na ulici i to me je nateralo da ranije sazrim. Beskrajno sam srećna i zahvalna Bogu što sam imala dobru i stabilnu porodicu koja mi je pomogla i mnogo razgovarala sa mnom. Ti razgovori su mi nekada bili predugi i delovali su bespotrebno, ali sa ove distance razumem koliko su zapravo bili neophodni - govorila je glumica i progovorila o upoznavanju sa Vujadinom:
- Takođe, još jedan splet okolnosti je bio da upoznam Vujadina koji je imao sličnu priču kao ja, te smo se u startu odlično razumeli. I on je kao jako mlad imao posao, mnogo odricanja i posvećenosti kako bi bi bio uspešan profesionalni sportista. Oboje smo imali odgovornosti, osvešćenje koje je svesno i nesvesno uticalo na nas. Mislim da sve to iz kuće, mi nesvesno upijemo i nosimo sa sobom, to nam vremenom postane model, a manji deo je to nešto svesno što vidimo i čujemo kroz događaje i priču. Sa druge strane, oduvek sam učila da ljudi koji nas okružuju takođe učestvuju u našem formiranju. Dosta ljudi je uticalo na mene, ali najviše porodica. Oni su se odricali svojih nekih stvari da bih ja svuda stigla i sve radila kvalitetno. Baka i deka, tetka, svi su učestvovali, oni su bili moj tim iza kamera. Dala sam sve od sebe da moje ponašanje, uspeh i život bude način da im se odužim za sve ono što su u mene ulagali. Samim tim i svoju decu, nesvesno i svesno učim tom istom modelu. Porodica je najvažnija jer će uvek imati razumevanja i ljubavi za vas.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
