Bora Todorović došao je neraspoložen na probu u pozorište, a o onome što se desilo i danas se priča
Glumac Borivoje Bora Todorović u svojoj bogatoj karijeri ostvario je zapaženi broj uloga, kojima se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije.
Ipak, pored maestralnog talenta oni koji su ga poznavali imali su priliku da uživaju i u njegovoj duhovitosti. Tako su i nastale mnoge anegdote o njemu, a jedna govori o Borinom ne tako dobrom raspoloženju na probi.
Jednom je Bora došao na probu u Atelje 212 neraspoložen, depresivan. Kako Nedeljnik navodi, tada su ga pitali šta mu je, a onda je on rešio da otvori dušu i otkrije šta se dešava.
- Došla mi je mama Dana i sinoć zaspa kô top, a mene uhvatilo nešto, umoran sam, spava mi se, ali neće san na oči - počeo je Bora, pa nastavio.
- Šetam po sobi kao lud, popih šaku pilula za spavanje, a mama Dana hrče li hrče.
"Mislim se da l’ da se umijem, il’ da se ubijem“. I tako do jutra. Puče dan, vidim mama se probudi, a ja skroz očajan rekoh: ‘Mama, zamisli, celu noć nisam trenuo!’. Odgovori moja mama Dana: ‘Ni ja - ispričao je Todorović.
Teško detinjstvo
Rođen je u učiteljskoj porodici i u Beogradu 5. novembra, 1930. godine. Mlađi je brat legendarne glumice Mire Stupice, koju je u detinjstvu pratio ali i štitio. Imali su još dva brata, koji su preminuli u detinjstvu.
Brat Bora je nakon smrti oca, iako mlad, hrabro preuzeo ulogu domaćina i glave kuće, a njihova porodica je u tom periodu jedva sklapala kraj sa krajem.
- Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo.
Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice.
Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je uopšte postao inventivan.
Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom, imao glavu u torbi. Jednom ga Nemci uhvate s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu, poređaju ih uza zid, repetiraju šmajsere i na komandu 'pali' dobro svakog čizmom opale po guzici - napisala je Mira Stupica u svojoj knjizi sećanja "Šaka soli".
(Kurir)
BONUS VIDEO
