Često razmišljate u kojim to situacijama treba staviti apostrof u rečima? Danas rešavamo ovu nedoumicu.
Apostrof se piše u rečima koje se shvataju kao okrnjene, na mestima na kojima su u pisanju izostala slova, odnosno glasovi u izgovoru: Al’ je meni ovo poznato. – Jesi l’ kupio knjigu? – Ili kupi alat, il’ ostavi zanat. – Nisam ‘tela da priznam.
Pročitajte još: KAKO SE PIŠE, svetlo zelen ili svetlozelen? Da li znate kada boje pišemo spojeno, a kada sa crticom?
Ovaj znak se koristi i pri preuzimanju prezimena iz matičnog jezika (najčešće francuskog ili italijanskog), pri čemu posle njega nema razmaka: D’Artanjan, D’Esten, D’Anuncio i sl.
Oblici infinitiva i glagolskog priloga sadašnjeg bez – i na kraju ne smatraju se književnim; međutim, bez obzira na to, u njima se ne piše apostrof: Nemojmo ovo činit. – Znajuć sve to, planuo je kao vatra. – Nije lepo radit nekome iza leđa.
Pročitajte još: Kako se piše: Mini bus, mini-bus ili minibus? Nedoumica koja vas često muči
Apostrof ne treba pisati ni umesto samoglasnika koji se izgubio u procesu asimilacije i sažimanja, ali ako je to potrebno naznačiti – upotrebiće se znak dužine: Došo đavo po svoje. – Poslo me direktor da vas nešto pitam. – Bilo je rakije ko vode.
Ovaj znak se ne piše ni u: nek (neka), međ (među), nit (niti), rad (radi).
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
