Лоше расположење, доживљај исцрпљености и умора, пад енергије, поремећен сан, али и напетост и раздражљивост само су неки од показатеља благе депресије
Због чега жене чешће имају ове симптоме и који су окидачи и ситуације који доводе до депресивног реаговања, открива нам специјалиста психијатар и психотерапеут уважена проф. др Невена Чаловска Херцог.
1. ПРИРОДА, ХОРМОНСКИ СТАТУС
Особе женског пола скоро два пута чешће обољевају од депресије, и то у свим старосним групама.
Ова појава се објашњава хормонским променама.
Пременструалне тегобе, симптоми као што су отеченост стомака и зглобова, болна осетљивост и повећање груди, мигренозне главобоље, анксиозност, раздражљивост, плачљивост, телесно осећање тромости, ма колико су пролазне изједначавају се са стањем депресије.
Женски полни хормони (естроген и прогестерон) чији се нивои мењају током менструалног циклуса, и њихова веза са серотонином, сматра се одговорним за чешће испољавање депресивних симптома код жена у односу на мушкарце.
2. МНОГОБРОЈНЕ УЛОГЕ ЖЕНЕ
Нису само «хормони» одговорни већ и други различити чиниоци доприносе високој учесталости депресије код жена.
Наслеђе, ставови средине, утицаји породице, поруке и митови о успешној жени, пласирају се кроз литературу, кинематографију, кроз медије, са захтевом да жена буде добра домаћица, «савршена» мајка, верна и посвећена супруга, подржавајућа сестра, ефикасна и амбициозна запослена жена. У нашем језику постоји осамнаест различитих именица које описују породичне улоге жене (мајка, бака, ћерка, стрина, ујна, сестра, тетка, јетрва, заова,..) што говори о вишеструким културолошким улогама које имају жене.
Фото: Промо
Стечена равноправност, поред значајног доприноса опшој добробити жене, умножила је и оптеретила бројне улоге у којима данас жена живи. У њену реалност уткана су лична и очекивања од средине (породице, друштва, послодавца) која се медјусобно допуњавају и усложњавају доприносећи сталном нарастању стреса у животу жене који може бити окидач депресије.
Посебно су оптерећене ако су самохрани родитељи, и често раде више од једног посла.
Занимљива је студија која је показала да се супруг редовно укључи у обављање кућних послова у заједничком домаћинству тек када супруга зарадјује бар 10% више него што је њихов доходак.
3. СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ
Емоционална преосетљивост, стидљивост, склоност само-преиспитивању, тенденцији преузимања личне одговорности у конфликтним ситуацијама, развијања осећања кривице могу појачати доживља ниског самопоштовања и самопуздања. Ово често води у перфекционизам који је самоминирајући психолошки механизам, па “ никада ништа није диовољно добро, није савршено”, а савршенство је недостижно.
Жене се штите од овог самопоражавајућег осећања социјалним повлачењем што средина често чита као “лењост”.
С друге стране ове ”медаље”, карактер и темперамент могу код жена да развију амбициозност, са основном идејом да једино остварени циљеви, било професионални било приватни, значе самопоштовање, самовредновање, задовољство, срећу. Ово је замка која амбициозну жену ставља у висок ризик од синдрома сагоревања, познатијег као “бурноут” који се клинички најчешће манифестује депресијом.
4. СТРЕСНИ ДОГАЂАЈИ
Улазак у брак, рођење детета, одлазак одрасле деце из породичног дома (такозвани “синдром напуштеног гнезда”), породични губици представљају најчешће догађаје који код жена могу изазвати потиштеност, страх, доживљај обесмишљености и увести их у депресију.
Жене су и даље стереотипно “стуб породице” и задужене да обезбедјују емоционалну добробит читаве породице, па се зато код њих чешће развија депресија, док мушкараци реагују различитим облицима зависничког понашања и насилничким поступцима.
Брачни проблеми и лош однос партнера се често доживљава као неправедан, па производи низ негативних осећања и лако може увести у депресивно стање. Посебно осетљиве тачке у партнерском односу су почетак заједничког живота под истим кровом, добијање детета, промена у професионалном статусу партнера, одлука о раздвојеном животу, избијање здравствене кризе која захтева лечење и промену организације живљења, промена у финансијском статусу или пензионисање партнера.
5. МЕНОПАУЗА
Психолошки знаци се често огледају у паду интересовања за садржаје и односе који су раније постојали. Заборавност, тешкоће у одржавању концентрације, немогућност прихватања нових задатака, низ необјашњивих телесних тегоба (тешкоће у варењу, главобоље, болови у кичми и зглобовима, пад либида) повећавају ризик од депресије. Такође, несаница (тешкоће проснивања, «лош квалитет» сна), лична историја о постојању анксиозних и депресивних стања, гојазност, рана менопауза, или менопауза изазвана хируршком или медикаментозном кастрацијом значајно утичу на психички живот жене.
Благи депресивни поремећаји се могу лечити и неопходно их је лечити. Несаница, незадовољство, замор, необјашњиве телесне тегобе, нерасположење, доживљај психичке напетости или празнине, повлачење из друштвеног живота, али и раздражљивост и узнемиреност представљају аларм. Важно је реаговати на време, јер нелечени депресивни поремећај има тенденцију да постане хроничан и да се продуби и компликује, па захтева озбиљно лечење и хоспитализацију.
Третман може бити психотерапијиом и саветовањем, лековима и хоспитализацијом. Код благих депресија, иако ефикасни, антидепресиви не морају бити прва линија лечења. У последњих неколико година расте популарност природних суплемената, али постоји ограничен ниво доказа за многе такве природне третмане. Треба бирати препарате који су потпуно испитани и чије је дејство доказано у бројним студијама Tensilen® је природни препарат, испитан, безбедан и студијама доказана помоћ код благих депресија. SAMe из Tensilena® у комбинацији са витамином Б на природан начин подиже нивое серотонина норадреналина и допамина и ефикасно помаже да се отклони напетост, обнови енергија и врати добро расположење.
