Iako su laži deteta obično bezazlene, ukoliko roditelji ne reaguju na njih, mogu preći u naviku.
Laži mališana mogu biti i vrlo bezazlene, a počinju da se javljaju oko treće godine. Brojni su razlozi, od traženja pažnje, želje za postizanjem određenog cilja, pa do želje za impresioniranje drugih kako bi se pokazali jačima ili boljima...
Pročitajte još: Šta može da se DOGODI nakon što se beba VAKCINIŠE: Ovo su neprijatni efekti, ali NE PANIČITE
Ne treba zanemariti ni činjenicu da deca u ranom detinjstvu upijaju sve oko sebe poput sunđera, pa tako i roditeljske laži. Ako dete čuje da je roditelj u njegovoj blizini rekao nešto što nije istina, makar to govorio drugim ljudima, te se na prvi pogled čini da to nema veze sa samim detetom, deca će to primetiti i postepeno takvo ponašanje prigrliti kao ispravno, prihvatljivo i poželjno.
Dete zaključuje da je u redu lagati, jer to vidi kao nešto normalno.
Takođe, praksa je pokazala da zlostavljena, pa čak i zanemarena deca najčešće lažu, iako nije pravilo. Tim lažima stvaraju svoj svet u kojem su voljeni i zaštićeni, za razliku od onog stvarnog.
Laganje se često primećuje i kod dece koja imaju nisko samopouzdanje, pa misle da su njihovi prijatelji u svemu bolji, da imaju bolje i lepše igračke, odeću.. Zato će oni često izmisliti da kod kuće imaju određenu igračku, da su bili na putovanjima koja se zapravo nisu dogodila, da su im roditelji po zanimanju nešto drugo nego što zaista jesu..
Mališani mogu početi da veruju kako je izgovorena laž zapravo istina, a to za sobom može povući brojne kasnije probleme.
Pročitajte još: Ako ne želite da se razvedete, ovo su idealne godine za sklapanje braka
Postavite jasna pravila i iskreno razgovarajte o tome šta je laž
Da bi dete uopšte znalo šta je laž i zašto ona nije poželjna, mora biti upoznato s razvojem socijalnih veština. Pričanje istine jedna je od njih, a dete će to savladati jedino učenjem o tome šta je to i zašto se ne sme lagati.
Na konkretnom primeru mu možete objasniti šta je to laž, ali i pojasniti kako se drugi osećaju kada im neko laže. Možete se dotaći i tzv. „ja poruka“ pa detetu staviti do znanja kako se vi osećate kada ono laže.
Pojasnite mu i da laganje sa sobom vuče posledice.
Ako vam dete tokom razgovora kaže da i vi lažete, pa vam navede i konkretnu situaciju, nemojte tvrditi da to nije istina. Priznajte grešku, pojasnite detetu zašto ste to uradili i recite da se više neće ponoviti. Jedino tako će ponovo steći poverenje u vas i gledati vas kao uzora. Nemojte ga plašiti oštrim kaznama, ali daje do znanja da može ostati bez omiljenih igračaka ili gledanja animiranih filmova.
Čitajte im priče o toj tematici
U pojašnjavanju toga šta je to laž i zašto se ona smatra lošom, značajno vam mogu pomoći terapeutske i problemske slikovnice o toj temi. Deci se vrlo lako poistovetiti s nekim likom u slikovnici ili dečjoj knjizi jer su mu slični, jer se slično osećaju.
I zato su terapeutske i problemske priče, priče koje znaju put. Znaju put do njihovih osećanja, razmišljanja, situacija, problema. Uz njihovu pomoć dete prepoznaje situaciju u kojoj se i samo nalazi. Ali, kada ono primeti da su likovi uspešno razrešili konflikte koji su imali sami sa sobom ili s drugima, osetiće olakšanje.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
