Svaki pas je predivan i prepametan na svoj način, ali jedno istraživanje želelo je da jednom za svagda otkloni dilemu i pronađe tu najinteligentniju rasu, a ispostavilo se da za nju mnogi nisu ni čuli.
U novoj studiji koja je obuhvatala hiljadu pasa i 13 različitih rasa, naučnici su postavljali pred njih deset testova sposobnosti. Psima koji su učestvovali u ispitivanju postavljeno je sedam kognitivnih i tri bihevioralna zadatka. Testovi su uključivali sposobnost čitanja ljudskih gestova i provjeru mogu li životinje zaobići prozirnu ogradu u obliku latiničnog slova V kako bi došle do hrane koju su mogle da vide.
Naučnici su istraživali i koliko je pas nezavisan i koliko brzo traži pomoć od čoveka kada je pred njim nerešiv zadatak kao što je hrana upakovana u zatvorenu kutiju.
U istraživanju je belgijski malinoa, koji se često koristi kao policijski pas, osvojio 35 od 39 mogućih bodova i time zauzeo prvo mesto liste najinteligentnijih pasa.
Drugi je bio border koli sa 26 bodova dok je nemačka rasa hovavart zauzela treće mesto sa 25 bodova, navodi se u istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Scientific Reports.
„Belgijski malinoa istakao se u mnogim kognitivnim zadacima i ima vrlo dobre rezultate na većini testova“, izjavila je Katrina Tira sa Univerziteta u Helsinkiju.
Sara Juntila sa Univerziteta u Helsinkiju, jedan od autora studije, kaže da većina pasmina ima svoje snage i slabosti.
„Na primer, labrador retriver bio je vrlo dobar u čitanju ljudskih gestova, ali nije tako dobar u prostornom rešavanju problema“, kaže Juntila.
Jedan od zadataka koji je postavljen pred pse tokom ovog testiranja bio je da zaobiđu providnu ogradu u obliku latiničnog slova V da bi došli do hrane koja se videla kroz ogradu. Cilj tog zadatka bio je da se izmeri sposobnost rešavanja problema. Tim naučnika merio je i sposobnost pasa da čitaju ljudske gestove nateravši ih da reaguju na pet ljudskih pokreta: stalno pokazivanje, kratko pokazivanje, pokazivanje nogom, pokazivanje na nešto dok su okrenuti u drugom smeru i praćenje pogleda.
U istraživanju su učestvovale rase belgijski malinoa, australijski kelpi, labrador retriver, škotski ovčar, zlatni retriver, hovavart, španski pas za vodu, šetlandski ovčar, engleski koker španijel, australijski ovčar, mešanac, nemački ovčar, finski laponski pas i border koli.
Naučnici naglašavaju da svaka vrsta pasa ima svoje specifične slabosti, uključujući i pobednika, belgijskog malinoa. U testu cilindra, gde je zadatak bio pristupiti hrani smeštenoj unutar prozirnog cilindričnog objekta tako da ga zaobiđu i uzmu sa bočne strane, belgijski malinoa je bio među najslabijima, zajedno sa nemačkim ovčarom. Ovaj test je osmišljen kako bi ispitao inhibicije pasa, a naučnici smatraju da je upravo osnovna funkcija malinoa kao radnog psa povezana sa smanjenom kontrolom inhibicije kako bi brže reagovali u radnim situacijama.
Na osnovu toga zaključili su da uloga za koju su psi odgajani može da utiče na njihove kognitivne sposobnosti, pa su tako retriveri, na primer, imali dobar odgovor u prepoznavanju ljudskih gestova, jer im je osnovni zadatak da budu ovčari i da u saradnji sa pastirom čuvaju stada.
Malinoa je rasa pasa koja potiče iz Belgije i spada u grupu radnih i pastirskih pasa. Posebno se ističe svojom izdržljivošću, inteligencijom i radnom sposobnošću.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
