Svetski dan borbe protiv raka dojke obležava se danas, 24. oktobra.
Rak dojke je trenutno vodeća maligna bolest kod žena, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu godišnje oboli oko 1.670.000 od ove bolesti.
Ovo je najčešći zloćudni tumor i u Srbiji, gde se svake godine oko 4.600 žena uhvati u koštac sa ovom bolešću, čime naša zemlja zauzima drugo mesto u Evropi.
Za Magazin Novosti o ovoj zloćudnoj bolesti i tome kako žene mogu da pomognu sebi, govori doktorka Snežana Šušnjar, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Kada najranije, a kada najkasnije žena treba da krene sa pregledom dojki kod lekara?
- Ne postoje jasne smernice kada najranije, a kada najkasnije treba da se krene sa pregledom dojki kod lekara. Pregled dojki je sastavni deo ginekološkog pregleda i u tom smislu ovaj pregled može da se obavi prilikom regularnog ginekološkog pregleda koji se obavlja jednom godišnje. To se često ne dešava u praksi, te se svakako savetuje da žene pregledaju same svoje dojke i, ako nešto napipaju u dojci ili primete neku drugu promenu, onda da se i ranije jave na pregled kod ginekologa, koji će je, prema nalazu, dalje uputiti na dalju dijagnostiku. Inače, preporuka je da se mamografski skrining radi u periodu od 50. godine života, te i redovni pregledi dojki kod ginekologa mogu da počnu da se rade u tom periodu.
Koja je razlika između mamografskog skrininga i ultrazvučnog pregleda?
- Mamografski pregled predstavlja rentgenski snimak dojke, dok ultrazvučni (UZ) pregled koristi ultrazvučne talase (talasi niske frekvence) koji se odbijaju o različite tkivne strukture u telu i stvaraju sliku koja se potom interpretira. Ovi pregledi ne daju istu informaciju i zbog toga ne mogu biti zamenjeni jedan drugim. Često žene radije prihvataju preglede dojki ultra zvukom zbog straha da bi mamografija mogla da šteti i podstakne nastanak tumora u dojci. Ovakav strah nije opravdan jer su današnji aparati tehnološki napredniji i generišu digitalnu sliku koja omogućava bolju interpretaciju rezultata.
Pročitajte još: Kada krenu VIRUSI bežite iz grada na ČIST VAZDUH, jer su naučnici OTKRILI zapanjujuću vezu
Pregled dojki treba biti sastavni deo ginekološkog pregleda.
Skrining pregledi su organizovani pregledi žena starosne dobi od 50. do 70. godine; rade se isključivo mamografski jednom u dve godine kod žena koje nemaju promene u dojkama. Cilj skrininga je dijagnostika karcinoma dojke u što ranijem stadijumu bolesti. Zašto je to važno? Zato što se lečenje u ranom stadijumu bolesti sprovodi sa ciljem izlečenja, a izgledi za izlečenje su utoliko veći, ukoliko je tumor u dojci manji pri dijagnozi bolesti. Na mamografskom pregledu mogu se uočiti i promene koje se vide kao sitne bele tačkice, a zovemo ih mikrokalcifikacijama. Od izgleda i rasporeda mikrokalcifikacija, u odsustvu tumorske senke, zavisi i procena da li postoji veća verovatnoća da se radi o zloćudnoj ili dobroćudnoj promeni u dojci. U zavisnosti od toga, planiraju se i dijagnostičke procedure u cilju uzimanja tkiva u kojem postoje mikrokalcifikacije za patohistološku analizu.
S druge strane UZ pregled dojki radi se kod mlađih žena ako se kliničkim pregledom napipa čvor. Ovaj pregled dojki može bolje od mamografije da pokaže da li je čvor u dojci cista (šupljina ispunjena tečnošću). Takođe, UZ pregled ima svoje mesto u pregledu dojki sa gustim žlezdanim tkivom gde je mamografija manje osetljiva metoda u otkrivanju tumorskih senki. UZ pregledom se mogu otkriti patološki uvećani limfni čvorovi u pazušnim jamama ili na vratu i u predelu iznad ključne kosti. UZ pregled se koristi kao dopunski pregled u organizovanom skriningu.
Žene često bol u dojkama (koji nije neposredno pred ciklus) povezuju sa ovom bolešću, koliko tu zapravo ima povezanosti?
- Najčešće bol u dojkama nema klinički značaj, ali je jasno da može da uznemirava i budi sumnju da se nešto loše dešava. Neke pacijentkinje navode da su osećale bol na mestu gde su napipale tumor, ali je to simptom koji se javlja sa manjom učestalošću. Tumor se obično javlja kao bezbolni tvrdi čvor u dojci koji mogu da prate i uvećani limfni čvorovi u istostranoj pazušnoj jami. Bol češće prati neka druga nemaligna stanja u dojkama, kao što je infekcija ili formiranje šupljine ispunjene gnojnim sadržajem (apsces), što je udruženo sa crvenilom kože, uvećanim i bolnim limfnim čvorovima u pazušnoj jami i povišenom temperaturom. Ovakva stanja leče se antibiotskom terapijom.
Pročitajte još: Jutarnje vežbe smanjuju rizik za dobijanje RAKA - evo na koji NAČIN
Koji simptom treba žene da dovede lekaru?
- Najčešći simptom raka dojke je čvor u dojci, koji neretko žene same napipaju. Pored toga, drugi znaci koji ukazuju da se razvija tumor u dojci jesu: uvećanje dojke, koje vodi u asimetriju dojki (oko 20% žena ima prirodno asimetrične dojke, što se smatra normalnim nalazom), crvenilo i zadebljala koža, ponekad koža u vidu „pomorandžine kore“, „mreškanje“ kože, uvlačenje bradavice ili krvavi iscedak iz bradavice. Istovremeno, mogu se napipati i uvećani limfni čvorovi u istostranoj pazušnoj jami ako je došlo do proširenja tumora u regionalne limfne čvorove. Treba imati na umu da nisu svi uvećani limfni čvorovi zahvaćeni metastazama.
Svaka žena jednom mesečno treba da vrši samopregled dojki!
Koji su faktori rizika kada je ova bolest u pitanju?
- Faktori rizika od obolevanja od raka dojke na koje ne možemo da utičemo su: pol (ženski pol, samo 1% od svih osoba koje obole od karcinoma dojke su muškarci), životno doba (što smo stariji, to je i rizik od obolevanja veći), pozitivna porodična istorija za rak dojke (rak dojke kod majke, sestre ili ćerke dva puta povećava rizik od pojave raka dojke), nasledni faktori (nasleđena štetna mutacija na BRCA 1 i 2 genima kod manje od 10% pacijenata sa rakom dojke), povećana gustina žlezdanog tkiva kod mlađih žena. Faktori na koje možemo da utičemo su: održavanje indeksa telesne mase u optimalnim granicama (18 – 25 kg/m2), što znači da je gojaznost značajan faktor rizika, zatim, redovna fizička aktivnost i smanjena konzumacija alkoholnih pića.
Kako najefikasnije vršiti samopregled dojki?
- Savetuje se da svaka žena jednom mesečno radi samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (7. do 10. dana) od započinjanja menstruacije.
Pročitajte još: Koji SIMPTOMI ukazuju na ALERGIJU na GLUTEN: Obratite pažnju
Pregled se radi na sledeći način: stojeći ispred ogledala prvo sa spuštenim, a potom sa podignutim rukama, posmatramo da li postoji asimetrija u dojkama, kao novi momenat, da li je koža crvena, zadebljala ili na nekom mestu namreškana i da li postoji uvlačenja bradavice; potom se radi opipavanje (palpacija) leve dojke dlanom desne ruke horizontralnim i vertikalnim klizećim pokretima u stojećem stavu, pri čemu je leva ruka podbočena, vodeći računa da li se pipaju neke otvrdline, a pritiskom prstima iza bradavice proveri da li postoji iscedak; potom se ovo isto ponovi sa desnom dojkom i levim dlanom i isti pregled u ležećem položaju; pregled pazušnih jama radi se vrhovima prstiju suprotne ruke s tim da je ruka na strani pregleda na boku, a rame spušteno (obratiti pažnju da li se pipaju otvrdline u tom pregledu koje bi ukazivale na uvećane limfne čvorove). Samopregled dojki ne može zameniti mamografske skrining preglede.
Bol u dojkama najčešće nema klinički značaj.
Da li dolazi do potpunog izlečenja karcinoma dojke?
- Do potpunog izlečenja može doći kod osoba kod kojih se rak dojke dijagnostikuje u ranom stadijumu bolesti, kada je moguće odstraniti tumor u celini i pazušne limfne čvorove, ako su zahvaćeni tumorom. Činjenica je da kod svakog od ovih pacijenata postoji rizik od povratka bolesti, ali je on to veći što je veći stadijum bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Na primer, pacijenti kod kojih se utvrdi da je zahvaćen veći broj limfnih čvorova prilikom operacije imaju veći rizik od povratka bolesti u poređenju sa pacijentima kod kojih se tumor nije proširio ni u jedan limfni čvor. Ipak, i kod pacijenata sa negativnim limfnim čvorovima postoji rizik da se povrati rak dojke. Zbog toga se primenjuju dodatne, tzv. ađuvantne, terapije u cilju smanjenja ovog rizika.
Pročitajte još: Slatka, ukusna, sočna i izuzetno zdrava: Evo zbog čega treba jesti ŠARGAREPU
Koja će se terapija preporučiti zavisi od tipa tumora, što znači da ne dobijaju svi pacijenti istu terapiju (hemioterapija, hormonska, antiestrogena terapija ili ciljana terapija). Takođe, zračna terapija se primenjuje kod onih pacijenata kod kojih postoji veći rizik za ponovnu pojavu tumora na istom mestu gde je nastao (npr. kod poštednih operacija kada se ne odstranjuje cela dojka ili kod većeg broja zahvaćenih pazušnih limfnih čvorova). Zračna terapija je lokalna terapija i značajno smanjuje rizike od ponovne pojave tumora u regiji dojke.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
