Ono što većina ljudi zna i što im predstavlja jasan alarm da bi trebalo da se jave neurologu jesu slabost u rukama i nogama, česte vrtoglavice, hronični bolovi na koje ne deluju druge terapije, problemi sa kretanjem uz drhtanje i nenamerne trzaje ekstremiteta, problemi sa pamćenjem i konfuzija.
Međutim, pored navedenih, obično se javljaju drugi udruženi simptomi koji mnogi ljudi uzimaju zdravo za gotovo, a koji bi mogli da ukažu da je potrebno obratiti se neurologu.
Ovi simptomi na prvi izgled ne moraju da budu znak za uzbunu, ali, u njihovoj pozadini, a naročito ako su udruženi sa još nekim simptomima koje smo prethodno naveli, mogu da ukažu na određena neurološka obolenja zbog kojih će vam biti potreban najbolji neurolog u Beogradu.
Hronične ili teške glavobolje
Glavobolje su za većinu ljudi sasvim uobičajena pojava, ali postoje situacije kada ne bi smele da se uzimaju zdravo za gotovo.
Ako imate učestale, intezivnije i hronične glavobolje, ovo može biti još jedan razlog da se obratite neurologu, pogotovo ako vam bolovi ometaju san ili ako među udruženim simptomima osećate slabost u rukama ili nogama, nemogućnost ili otežanost govora i/ili vrtoglavicu.
Migrene
Napadi migrene su čest razlog za odlazak kod neurologa. Osim što mogu biti veoma bolne, migrene često izazivaju osetljivost na svetlost i zvuk, mučninu i vrtoglavicu. Mogu trajati satima ili danima i u velikoj meri ometaju normalno funkcionisanje.
Neurolog može pomoći u postavljanju dijagnoze i u identifikaciji okidača koji dovode do istih. Uz izbegavanje okidača i odgovarajuću terapiju, migrena se može uspešno staviti pod kontrolu.
Opadanje kose
Gubitak kose može da bude znak za potencijalnu opasnost i povećan rizik od moždanog udara. Jedno istraživanje koje je sprovedeno na Tajvanu pokazalo je potencijalnu povezanost između stanja koje se zove alopecija areata (opadanje kose u pečatima) i moždanog udara. U navedenoj studiji, osobe sa ovim stanjem imale su skoro dvostruko veći rizik od moždanog udara u poređenju sa onima koji nisu imali problem sa opadanjem kose.
Bitno je znati da se alopecija areata prilično razlikuje od uobičajenih obrazaca gubitka kose i takođe je mnogo ređa od najčešćih tipova gubitka kose. Osnove odlike ovoga stanja su ćelave mrlje i neujednačeno opadanje kose.
Više implanta za zube jednako veća šansa za demenciju
Osobe kojima su implanti zuba rešenje za problem loših zuba, trebalo bi da znaju da implanti mogu da pomognu u saniranju posledica, ali je potrebno da se otkrije koji je pravi uzrok zbog koga se ostaje bez zuba.
Neki od tih uzroka mogu da zahtevaju angažovanje neurologa. Naime, jedna japanska studija je pokazala da je kod ljudi koji nakon 60. godine imaju više svojih zuba manja verovatnoća da će da obole od demencije. Kako se pokazalo, šansa za demenciju povećava se zajedno sa brojem izgubljenih zuba nakon ovog doba, tvrde istraživači.
