Svakodnevno konzumiranje pojedinih namirnica, može pospešiti oštećenje vašeg mozga u starosti, pokazala su nova istraživanja
Najnovija studija, predstavljena na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije 2022. u San Dijegu i pokazala je da ako više od 20% vaših dnevnih kalorija dolazi iz ultra-obrađene hrane , postoji veća verovatnoća da ćete doživeti pad kognitivnih sposobnosti.
Pročitajte još: Zbog ovoga se BRŽE GOJITE: JUTARNJE NAVIKE zbog kojih dobijate na kilaži
U ovoj studiji učestvovalo je 10.000 ljudi. Nakon što su učesnici prošli kroz kognitivno testiranje, istraživači su zaključili da su i muškarci i žene koji su jeli najveće količine prerađene hrane iskusili 28% bržu stopu globalnog kognitivnog pada i 25% bržu stopu pada izvršne funkcije.
Prema CNN- u , dr Klaudija Suemoto, jedan od autora studije, primetila je da u Brazilu ultra-obrađena hrana čini 25% do 30% kalorija u prosečnoj ishrani.
- Imamo McDonald's, Burger King i jedemo puno čokolade i belog hleba - rekala je dr Suemoto.
Šta je ultra-obrađena hrana?
U poređenju sa prerađenom hranom (hrana koja sadrži šećer, so, ulje ili druge minimalne sastojke za preradu, poput konzervirane tunjevine ili povrća), ultra-prerađena hrana se stvara ekstrakcijom supstanci.
Prema Harvard Health - u, ove ekstrakcije potiču od masti, skroba, dodatih šećera i hidrogenizovanih masti. Ova hrana takođe verovatno sadrži veštačke boje i arome, stabilizatore ili druge aditive za njihovo očuvanje.
Foto: Unplash.com
Obično ultra-obrađena hrana stoji na polici, u vidu keksića, kolača ili slanih grickalica. Zamrznuti obroci, bezalkoholna pića, viršle i narezak takođe sadrže dugu listu hemijskih sastojaka.
Brza hrana se takođe smatra ultra-obrađenom, s obzirom na to kako se ova hrana formira korišćenjem aditiva i ekstrahovanih sastojaka.
Kako ultra-prerađena hrana može uticati na zdravlje vašeg mozga?
Ova nedavna studija nije prva koja uspostavlja vezu između ultra-prerađene hrane i kognitivnog pada. Jedna studija objavljena u "The Journals of Gerontologi" ranije ove godine, zaključuje, da je konzumacija ultra-prerađenog mesa i ulja/namaza, povezana sa kognitivnim padom kod starijih osoba sa dijabetesom tipa 2.
Druga studija objavljena u "Nutrition" otkrila je da ultra-obrađena hrana može negativno uticati na mikrobiotu creva, što može podstaći razvoj neurodegenerativnih bolesti.
Osim toga, studija takođe napominje da su dijete koje sadrže više masti i jednostavnih ugljenih hidrata povezane sa neuroinflamacijom i smanjenom kognitivnom funkcijom. Nažalost, mozak nije jedini deo tela na koji utiče ultra-prerađena hrana.
Studije pokazuju kako visok kalorijski unos ultra-prerađene hrane dovodi do oslabljenog prianjanja/snage mišića i povećanog rizika od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, dijabetesa tipa 2, što povećava rizik od smrtnosti.
Pročitajte još: Rešite se TAMNIH FLEKA od sunčanja: 4 načina da ih uklonite PRIRODNIM putem
Dok uživate u hrani, potrebno je da se uverite se da ultra-obrađena hrana ne zauzima više od 20% vašeg kalorijskog unosa.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
