Zagađenje vazduha, ostaci plastike, previše stresa, višečasovno sedenje na poslu, prekomerno ispijanje kafe i alkohola, previše nezdrave hrane... Ponekad deluje kao da sve oko nas pokušava da nas ubije, i to što pre.
Ishrana nezdravom hranom se u studiji navodi kao jedan od glavnih faktora koji doprinose bržoj starosti, ali navedeni primeri - sve stresniji način života, loše mentalno zdravlje, gojaznost i nedostatak aktivnosti - takođe igraju značajnu ulogu. Ovo su samo neki od faktora koje bi trebalo eleminisati, a srećom, poslednjih godina brojne studije su istakle promene u životnom stilu koje bi mogle da pomognu u "produženju života".
Takođe je otkriveno da, ako sledeće navike usvojite do 40. godine, postoji mogućnost da ćete da živite dodatne 24 godine. Ako ih pak usvojite sa 50 godina, "dodaće" vam se 21 godina, a čak i ako krenete sa 60 - to vam potencijalno daje 18 dodatnih godina. Dobra vest je da ove promene ne morate da primenjujete odjednom, jer studija pokazuje da se prednosti postepeno akumuliraju.
Navike koje bi trebalo usvojiti:
Dobar san: Plus 4,7 godina
Pokazalo se da loš san, to jest manje od sedam sati noću, utiče na zdravlje srca, hormone, kao i imuni i nervni sistem. Ovo povećava rizik od dobijanja bolesti, depresije, pa čak i raka.
Spavanje od 7 do 9 sati svake noći može da produži očekivani životni vek muškaraca za 4,7 godina i doda 2,4 godine za žene, pokazala je studija Harvardske medicinske škole iz 2023. godine.
Umereno konzumiranje alkohola: Plus 1 godina
Poznato je da naučnici decenijama smatraju da je alkohol kancerogeni neurotoksin, jer je toksičan za nervni sistem i može izazvati kancerogene promene u digestivnom traktu.
S druge strane, umereno konzumiranje alkoholnih pića povezano je sa opuštenim ponašanjem, što znači da bi povremena čaša vina ili piva mogla da produži život za jednu godinu.
Fizička aktivnost: Plus 4 godine
Mnogima je teško da ispune preporučene ciljeve fiziče aktivnosti (150 minuta aerobne vežbe svake nedelje), ali dobra vest je da aktivnost bilo koje vrste može da dodaje godine.
Dovoljno je samo i 4.000 koraka dnevno da se značajno smanji smrtnost od bilo kog uzroka, pokazala je jedna poljska studija prošle godine.
Hidratacija: Plus 15 godina
Dehidracija povećava nivoe soli u krvi, što može ubrzati proces starenja i ubrzati hronične bolesti. U jednom eksperimentu na miševima je pokazano da je čak i blaga dehidracija bila dovoljna da skrati očekivani životni vek za šest meseci, što je kao 15 godina manje za ljude.
Voće, orašasti plodovi, semenke: Plus 10,9 godina
Dobro je poznato da je dobre ishrana jedan od najvažnijih faktora za naše zdravlje. Prelazak sa nezdrave na zdravu ishranu, bogatu integralnim žitaricama, orašastim plodovima, voćem, ribom, mahunarkama može povećati očekivani životni vek muškaraca i žena do 10,9 i 10,4 godine, prema studiji UK Biobanke.
Upravo zbog ovoga sve više lekara podstiče ljude da probaju mediteranski režim ishrane, koji je pun navedenih namirnica i za koji je dokazano da može da produži životni vek.
Prestanak pušenja: Plus 10 godina
Lekari procenjuju da redovno pušenje može smanjiti životni vek za deset godina, ali kada prestanete, taj rizik se može znatno umanjiti.
- Broj godina tokom kojih pušite najviše utiče na rizik od raka, a što pre prestanete, manji je rizik od raka - kaže Nikola Smit, koja radi u Bratnskom centru za istraživanje raka. Prestanak pušenja takođe može da smanji rizik od drugih zdravstvenih stanja, kao što su srčani udar, moždani udar i hronična opstruktivna plućna bolest.
Negovanje emotivne veze: Plus 1,5 godina po deceniji koju ste proveli zajedno
Istraživači su otkrili da ljudi u pozitivnim vezama stare pet odsto sporije, a oni u lošoj vezi (ili bez veze) imaju tendenciju da stare 20 odsto brže, pokazala je analiza parova na Novom Zelandu iz 2020. godine.
Otkriveno je i da, u poređenju sa samačkim statusom, svaka decenije srećne veze može "dodati" 1,5 godina vašem životnom veku.
Stres: Minus 2,8 godina
Izloženost velikom stresu može skratiti očekivani životni vek za 2,8 godina kod muškaraca i 2,3 godine kod žena, otkrili su istraživači u Finskoj.
Poznato je da konstantno visok nivo hormona stresa, kortizola, snižava imuni sistem i utiče na zdravlje srca, što dovodi do visokog krvnog pritiska, čira na želucu i kardiovaskularnih bolesti.
(RT Balkan)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
