Mentalna spremnost se definiše kao stanje blagostanja i pozitivnog osećaja. Mentalni fitnes ne znači da vežbate igre pamćenja ili rešavanje zagonetki, već da vežbate mozak da bude mentalno zdrav, da budete srećni i da jača vašu otpornost na stres.
Ako uvek idete istim putem do posla, možda ćete primetiti da tamo možete stići na „autopilotu“. Kada određeni misaoni obrazac ponavljamo mnogo puta, taj nervni put se pojačava i razmišljanje postaje automatsko.
Pročitajte još: Izvajajte svoje telo u svom domu: Vežbe protiv celulita i masnih NASLAGA NA BOKOVIMA (VIDEO)
Iako dnevna rutina može biti dobra, kada su u pitanju naši obrasci razmišljanja, moramo biti svesni šta su naše rutine i koje puteve nenamerno pojačavamo. Problem sa automatskim razmišljanjem je kada nas uzrokuje da reagujemo na načine koji nisu od pomoći u trenutnoj situaciji. Naše reakcije su zasnovane na dobro istrošenim putevima do prošlih emocija ili pokretača.
Dok gradite mentalnu kondiciju, imate svest, mentalnu snagu i agilnost da identifikujete opcije i pronađite drugu rutu. Automatsko razmišljanje dolazi iz našeg mozga za preživljavanje, limbički sistem. Stalno skeniranje okoline u potrazi za pretnjama. Limbički sistem smo nasledili od šimpanzi i on može da nas zaštiti. Ali u savremenom svetu, to može dovesti do misli i postupaka koji nas povređuju.
To je ljudski deo mozga koji možemo razviti i ponovo programirati. Sa istom namernošću kojom jačamo određene mišiće ili fino podešavamo pokret, možemo stvoriti neuronske puteve koji nam bolje služe. Ovo je suština onoga što podrazumevamo pod mentalnim treningom.
Koje su prednosti mentalne kondicije?
Razvijanje veština za bolju mentalnu kondiciju može da koristi svima. U svesnom stanju, možemo bolje da zadržimo informacije, slušamo i budemo svesni sadašnjeg trenutka. Ovo rezultira većim uživanjem u životu i boljim odnosima i sposobnošću da se povežete sa drugima.
Sposobnost da se odgovori, a ne reaguje - kada imamo više kontrole nad svojim automatskim mislima, možemo izabrati da odgovorimo na racionalniji i manje emotivan način. Ovo poboljšava naše odnose i način na koji razmišljamo o svetu i čuva više opcija u bilo kom okruženju.
Poboljšana kognitivna funkcija bolji fokus, brzina obrade, pamćenje, koncentracija, upravljanje vremenom i komunikacija imaju pozitivan uticaj, lično i profesionalno. Odnosi se poboljšavaju kao rezultat pamćenja informacija o prijateljima i porodici, važnim događajima i dolasku na vreme. Ovo možete vrlo lako trenirati sebi svakodnevno.
Povećane pozitivne emocije: optimizam. Sa povećanom svesnošću dolazi i sposobnost da primetite i preformulišete misli na korisne načine. LJubazne misli i saosećanje oblikuju optimistična razmišljanja koja vodi ka pozitivnom ponašanju. VIše optimizma rezultira i višku samopouzdanja. Samosaosećanje i empatija se povećavaju kao rezultat praktikovanja pažnje.
Sposobnost razvijanja pozitivnih navika u svim oblastima života. Potreba za formiranjem novih, bolje prilagođenih navika nikada ne prestaje. Samoefikasnost, svesnost i upravljanje vremenom poboljšavaju našu sposobnost da izgradimo navike.
Poboljšan san. Kao i kod fizičke spremnosti, i mentalna spremnost doprinosi kvalitetnijem snu.
Zašto je važno obratiti pažnju na svoju mentalnu spremnost
Naš mozak proizvodi pristrasnost negativnosti - imamo jednu pozitivnu misao na svake tri negativne misli. Ovo može dovesti do kognitivnih grešaka. Uobičajene predrasude uključuju „sve ili ništa“ ili polarizovano razmišljanje, gde situacije označavamo kao apsolutne. Kažemo „ona nikad ne sluša“ ili „uvek kasnim“ umesto se pozabavimo trenutnom situacijom.
Pretpostavka je takođe ukorenjena u mozgu. Ovde skladištimo nesvesnu pristrasnost , ispoljavamo ono što znamo iz iskustva i donosimo prebrzo zaključke ne tražeći prvo dokaze. Čitanje misli, ili verovanje da možemo da pogodimo osećanja ili misli drugih, je još jedna kognitivna greška - sumnjamo na pretnju i želimo da se zaštitimo od nje. Takođe padamo u jezik koji nosi obavezu i krivicu, kao što je mora/treba.
Ako ih ostanemo nesvesni, ove kognitivne greške mogu da izazovu loše odnose na poslu, i u svim oblastima života. Rad sa psihoterapeutom može vam pomoći da prepoznate svoje kognitivne greške kada se jednom dešavaju. Usvajanje redovne prakse meditacije takođe može povećati vašu svest. Ali savet je da prvo pokušate sami.
Iako ne možemo da kontrolišemo prirodu našeg mozga, odgovorni smo za učenje njegovih sklonosti i upravljanje njime, poput posedovanja psa.
Kako možete da vežbate svoj mozak?
Postavljanje zdravih granica je početak. Imajte udobne granice između različitih delova vašeg života i unutar vaših veza. Prirodno ih uspostavljate i osećate se prijatno kada ponovo uspostavljate granice kada primetite da nešto ne štima. Odvajanje vremena za unutrašnji rad je neophodno.
- Redovno vežbajte da stupite u kontakt sa svojim emocijama i vrednostima i proveravate svoje ciljeve i usklađivanje sa svojim vrednostima.
- Istraživanje novih ideja i interesovanja. Osećate se mirno, otvoreno i radoznalo. Stvari koje su nove ili nepoznate su pre energizirajuće nego preteće ili iscrpljujuće.
- Kultivisanje zajednice. Gradite i održavate odnose koji vas temelje na vašim vrednostima i pomažu vam da izazovete svoje razmišljanje i uverenja. Zajednica neguje i podržava vaš rast.
- Proširite svoju zonu komfora. Sa stabilne emocionalne i društvene osnove, naginjete se rastu i rastežete se novim izazovima. Otporni ste na neuspeh i učite iz njega.
Kod bilo koje vrste vežbe, redovnost i doslednost su ključne za izgradnju snage i kondicije. Program fitnesa mozga se ne razlikuje. Ono što je važno je da već danas počnete da vežbate svoj um i razvijate svoje psihološko jezgro. Zapamtite, u meditaciji, cilj nije potpuno zaustavljanje misli. Radije jednostavno primetite kada ste bili ometeni i nežno vratite pažnju na fokusnu tačku, uz osmeh. Kada to radite, razvijate mentalnu sposobnost.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
