Tajnu napitka kumis (fermentisano piće koje se dobija iz kobiljeg mleka) drevni nomadi su čuvali kao zenicu oka - i to u bukvalnom smislu: za razglašavanje recepta skiti su krivcima vadili oči.
Zahvaljujući ovom eliksiru zdravlja neumorna vojska Džingis Kana je osvojila pola sveta. Mnogi veliki ljudi, između kojih Čehov i Tolstoj, svakodnevno su konzumirali ovaj isceljujući napitak. I danas je kumis, odnosno fermentisano kobilje mleko, veoma cenjen u Rusiji i Srednjoj Aziji kao efikasno sredstvo protiv različitih bolesti.
Grof u jurti
Pre 150 godina u jednom selu blizu ruskog grada Samara pojavio se visoki bradati neznanac. On je iznajmio vuneni šator u mestu gde su živeli Baškirci - potomci drevnih nomada. Nepismeni seljaci nisu imali pojma da je ovaj došljak, koji je stanovao u običnoj jurti, jeo najprostiju hranu i družio se sa sirotinjom, bio grof Lav Tolstoj, poznati ruski pisac.
Pročitajte još: Ovaj napitak ruskih careva MORA da prođe kroz planine, pustinje i stepu, a PROČITAJTE i zašto
Tolstoj je bio bolestan: mučio ga je uporni kašalj. Zato je odlučio da se leči kod Baškiraca, koji su sačuvali recept drevnog isceljujućeg napitka – kumisa.
Pisac je brzo ozdravio i toliko ga je oduševio kumis da je Tolstoj kupio imanje blizu Samare i poveo sa sobom Baškirce da mu prave čudotvoran napitak svaki dan.
U to vreme u Ruskoj imperiji kumis je postao prava senzacija zahvaljujući skromnom provincijskom lekaru Nestoru Postnikovu. Doktor iz Samare je postigao neverovatne rezultate u lečenju najopasnije bolesti 19. veka – tuberkuloze, protiv koje se on borio uz pomoć kobiljeg mleka.
Mlečno vino
Kumis je jedan od najstarijih i najzdravijih napitaka poznatih čovečanstvu. Kako tvrde arheolozi, ljudi su pravili kefir od kobiljeg mleka još u neolitu, pre 5.500 godina.
Grčki istoričar Herodot u svojim spisima je pominjao kumis kao omiljeni napitak skitskih plemena, koji su strogo čuvali tajnu mlečnog eliksira. Svoje sunarodnike, koji su odali tajnu stranim „špijunima“, skiti su kaznili na veoma surov način – izdajnicima su kopali oči.
Tokom mnogih vekova samo su nomadi znali kako se pravi kumis. U kožnu mešinu su sipali kobilje mleko u koje su dodavali suvo grožđe, brašno, med i malo starog kumisa. Napitak su stalno mešali i bućkali: ovo je bilo prvo pravilo drevne „tehnologije“, koja se nije promenila do sada.
Posle nekoliko dana fermentisanja mleko se pretvaralo u osvežavajući gazirani napitak. Kumis je sadržao određeni procenat alkohola, zbog čega je dobio naziv „mlečno vino“.
O „mlečnom vinu“ je pisao u svojoj knjizi Marko Polo, koji je proveo 17 godina u službi unuka Džingis Kana. On je naglasio da su nepobedivi mongolski ratnici pili samo ovaj napitak.
Nomadi-osvajači su doneli svoj eliksir zdravlja u Rusiju u srednjem veku. Ali Rusi nisu smatrali kumis lekom sve do XIX stoleća, kada je doktor Postnikov otkrio lekovita svojstva kiselog kobiljeg mleka.
Kako spremiti kumis
Napravite mešavinu od dve čaše pšeničnog brašna, dve supene kašike prosa, jedne supene kašike meda i jedne čajne kašičice pivskog kvasca. Prelijte smesu sa dve čaše kobiljeg mleka, dobro promešajte i ostavite na toplom mestu da uskisne.
Pročitajte još: Ruski iscelitelj otkrio "LEK OD SMRTI": Ako želite da živite "večno" koristite POSEBNO ULJE
Nakon toga stavite kiselu masu u kesu od gaze i prelijte sa pet litara kobiljeg mleka. Sačekajte da odstoji na toplom mestu 24 sata.
Tokom ovog vremena mešajte napitak što češće. Kada kumis dobije prijatan kiseli ukus, prespite ga u flaše, zatvorite i stavite u frižider.
