Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post koji počinje Čistom nedeljom
Čista nedelja, Nedelja pravoslavlja, prva nedelja Vaskršnjeg posta, slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine, u vreme carice Teodore i Patrijarha Metodija, a posle gonjenja ikona u VIII i IX veku. Međutim, praznik posvećen vraćanju ikona ustanovljen je nešto kasnije, jer je još u IX i X veku prva nedelja posta bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.
Uspomena na njihovo praznovanje još i danas je sačuvana u srpskom narodu, jer neki Srbi slave Sv. Mojsija kao Krsnu slavu u Nedelju Pravoslavlja, a neki 4. septembra. U nekim Pravoslavnim crkvama u Nedelju Pravoslavlja vrši se Čin pravoslavlja s litijom u kojoj se nose ikone.
Narodni običaji tokom Čiste nedelje
Ponegde se ova nedelja naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja.
Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne. Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva.
Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka. Na Čisti ponedeljak, ženska čeljad sprema i čisti kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju.
Među Crnogorcima iz plemena Kuča rasprostranjen je običaj da izjutra na vratima osvane krst od testa za koji deca govore da ga je tu ostavila baba Korizma. Ona se javlja u pričama oko Vaskršnjeg posta i u drugim mestima, i obično sa njom plaše decu, jer ona pazi koja deca se ne drže pravila posta i ned neko pojede nešto mrsno, odmah ga kupi i odnosi u neku strašnu rupu.
Po drugoj verziji, tamo gde deca prekrše post, iskače baba Korizma i trpa svu decu u vreću i odnosi u pećinu. Roditelji mogu da otkupe decu tek na Vaskrs, i to ako donesu gomilu šarenih jaja. Korizma je očigledno personifikacija samog Vaskršnjeg posta koja roditeljima služi da lakše objasne deci pravila ponašanja u vreme posta.
Prvi ko uđe u kuću na Čisti ponedeljak naziva se "kvočka". U Republici Srpskoj tu osobu posade "na legalo", prostru slamu pored ognjišta, pa je časte kuvanom rakijom i pogačom. Na Čistu sredu (Pepeljavu sredu) je običaj da se ide u kuću koja je dobila prinovu. U nekim mestima Crne Gore veče uoči Pepeljave srede, majke deci na čelu naprave mali krstić od pepela.
U južnoj Srbiji na prvoposni četvrtak - Čisti četvrtak, prave se posebni "kolači" koji se daju stoci na Teodorovu subotu. U taj dan se ugovaraju svadbe koje će biti tek posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
