Oglas
· · Komentari: 0

U JUNU SLAVIMO 3 VELIKA PRAZNIKA: Ovo je detaljan crkveni kalendar

U junu Srpska Pravoslavna Crkva proslavlja niz praznika koji se od pamtiveka poštuju u narodu

1717146784_dsdsdsdsdsdssdsdsdsss.jpg
Foto: SPC
Oglas

Crkveni kalendar za jun 2024. godine sa svim datumima je važan za sve pravoslavne vernike. Tokom ovog meseca se proslavljaju 4 velika praznika koja su u crkvenom kalendaru obeleženi scrvenim slovom. Takođe, Srbi u junu slave Svete Trojice ili Duhova, koji se praznuje 3 dana.

Sveti Car Konstantin i Carica Jelena, 3. Jun. 2024

Ovaj praznik posvećen je uspomeni na Svetog cara Konstantina i njegovu majku, Svetu caricu Jelenu. Kod Grka i Rumuna njihov kult posebno je negovan. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin. Konstantin Flavije Valerije, kasnije car Konstantin Prvi, rođen je 274. godine u Naisusu, današnjem Nišu, od oca Konstancija Flora i majke Jelene.

Posle očeve smrti oca 306. godine od vojske je proglašen za savladara severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima. Mada je bio neuporedivo slabiji, 312. je izvojevao pobedu nad savladarom Maksencijem. Bitci je prethodilo viđenje u snu časnog krsta sa rečima: "Ovim pobeđuj!".

Car je u tome video volju Božiju. Počeo je da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj kao i u Rimu i Triru.
Najveća zasluga mu je što je 313. proglasio Milanski edikt, kojim je hrišćanima dozvolio slobodu ispovedanja vere. Kasnije se i sam krstio.
NJegova majka, carica Jelena zaslužna je što je pronašla ostatke Hristovog časnog Krsta kod Jerusalima. Pronašavši Časni Krst i iskopavši ga, Sveta carica Jelena ga stavi na jednog mrtvaca, jer je upravo tada prolazila posmrtna povorka, te on vaskrsnu na očigled svih prisutnih.

Od toga dana pravoslavna crkva praznuje taj događaj 14. septembra kao Krstovdan. Upokojila se 330. godine, a njen sin deset godina kasnije.

Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan, 13. Jun. 2024

Vaznesenje Isusa Hrista spada u pokretne praznike i uvek pada na četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.

Čin Vaznesenja dogodio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon.
 Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.

Na Spasovdan se izgovara sledeća molitva: "Sveti spase, spasi duše naše!"

Silazak Svetog Duha na apostole - Pedesetnica - Trojice, 23. Jun. 2024

Praznikom Svete Trojice ili Duhova obeležava se 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na apostole. Po značaju je treći praznik, posle Uskrsa i Božića i takođe se slavi tri dana.

Nazvan je Sveta Trojica jer se pored Svetog Oca i Sina na ovaj dan javio i Sveti Duh. Prvi dan Duhova ili Pedesetnice posvećen je jevanđelskom događaju - silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenike.

Vidovdan, 28. Jun. 2024

U Srbiji se Vidovdan obeležava kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500 godina od Kosovskog boja. Kao nacionalni praznik opstao je do kraja Drugog svetskog rata.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara je sahranjeno u manastiru Ravanici, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka preneto je u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu kosovske bitke. Vidovdan je državni praznik koji se obeležava radno.

(Alo)

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas