Život je sačinjen od uspona i padova
U životu se iznova suočavamo sa raznim usponima i padovima. Životno putovanje je poput rolerkostera, ali je važno i da pri ubrzanju sačuvamo svoj mir i balans. Postoje dani kada mislimo da su stvari krenule naopako, kada se planove ne ostvaruju baš onako kako smo mi zamišljali. Baš u tim danima naša volja i optimizam su na testu - tada je važno da pobegnemo od ponora očaja i negativnih misli.
Bez obzira da li ste za neuspeh odgovorni vi ili su to okolnosti ili drugi ljudi, ne tragajte za krivcem, već pokušajte da se fokusirate na rešenja. Prevazilaženje teških situacija i negativnih okolnosti jedna je od najvažnijih životnih veština.
Kada mislite da vam je u životu sve krenulo naopako, setite se sledeće 3 misli i nastavite dalje:
1. Pre nego što izgradite nešto novo, često morate da uništite staro.
Kada život na koji smo navikli prestaje da izgleda isto, ponekad morate da osvestite da li je uopšte vredno da se opirete promeni. Neki ljudi često žive po inerciji i loše podnose promene. Važno je da shvatimo da se u životu često promene dešavaju iznenada i da jedna može sa sobom da povuče druge. Takođe, neke promene koje su nam izgledale strašno, zapravo mogu biti izuzetno dobre po nas. Na prmer, kada vas jedan od najboljih prijatelja izda, to je svakako bolno iskustvo, ali sa sobom donosi lekciju i svest da treba uvek da razmislite kakvi ljudi vas okružuju. Možda će baš umesto tog prijatelja neko novi obogatiti vaš život.
2. Svaki pojedinačni vremenski period je samo jedna od mnogih životnih faza.
Život je podeljen na mnogo različitih vremenskih perioda. Ponekad su dani obojeni vedrim bojama, svetli su i radosni, a nekad se suočavamo sa sivilom i izazovima. Važno je da se u takvim trenucima podsetimo koliko su se puta dani u našem životu smenjivali, kao i da često nakon izazovnih dana dođe nešto dobro, bolje i lepše.
3. Tretirajte sebe kao prijatelja.
Kada nešto krene naopako, mnogi ljudi upadnu u stanje preterane samokritilčnosti i besa prema sebi. Zdravo razmišljanje i rad na greškama je, naravno, važna stvar, ali je uvek pitanje gde podvući crtu. Linija u kojoj se razumna samokritika razvija u samobičevanje, to je granica koju treba da napravite. Razmislite, ako se prema sebi ponašate tako kada napravite grešku, kako se onda ophodite prema drugma? Malo je verovatno da ćete vikati na prijatelja i biti besni na njega onda kada mu je potrebna podrška. U redu je osvestiti greške, ali ne dozvolite da padnete u očaj, već učite iz svog iskustva.
