Vilijam Džejms Sidis je čovek kojeg su svojevremeno smatrali čudom o deteta. Bio je izuzetan matematičar, najinteligentniji čovek u istoriji, poliglota i nadareni pisac. Veruje se da je njegov IQ iznosio između 250 i 300. Već u 8. godini je govorio osam jezika, a zanimljivo je da je imao IQ veći od Alberta Ajnštajna i Isaka NJutna.
Rođen je u NJujorku 1898. godine. Otac mu je bio ugledni psiholog, imao je čak 4 diplome Univerziteta Harvard, a majka mu je takođe bila lekar. Boris i Sara bili su veoma ugledni i inteligentni, te nije ni čudo da je i Vilijam bio takav. Ipak, od ranog detinjstva, roditelji su od njega previše očekivali.
Međutim, on je nadmašio očekivanja roditelja pokazavši da je daleko više od prosečnog čoveka, dok se njegova inteligecija graničila sa ludošću.
Takođe zanimljiv podatak je da je sa samo 18 meseci čitao novine. Već sa 6 godina Vilijam je govorio više jezika, kao što su engleski, francuski, nemački, ruski, hebrejski, turski i jermenski, a izmislio je i svoj jezik i nazvao ga Vendergood (iako je nejasno da li ga je ikada koristio kao odrasla osoba).
Videvši njegov potencijal, roditelji su hteli da izvuku maksimum, pa je kao dete pisao poeziju i radio sve ono što je drugoj deci bilo nezamislivo. Već sa 9 godina primljen je na Univerzitet Harvard, međutim škola mu nije dozvolila da pohađa nastavu dok ne napuni 11 godina.
Dok je još bio student 1910. bio je toliko napredan da je držao je predavanja Harvardskom matematičkom klubu o neverovatno složenoj temi četvorodimenzionalnih tela. Predavanje je bilo gotovo nerazumljivo za većinu ljudi, ali za one koji su ga razumeli, lekcija je bila otkrovenje.
1919. godine, ubrzo nakon što se povukao sa pravnog fakulteta, Sidis je uhapšen zbog učešća u socijalističkoj prvomajskoj paradi u Bostonu koja je postala nasilna. Osuđen je na 18 meseci zatvora prema Zakonu o pobuni iz 1918. godine od strane sudije Opštinskog suda u Roksberiju Alberta F. Hejdena . Sidisovo hapšenje je bilo istaknuto u novinama, pošto je njegovo rano diplomiranje na Harvardu steklo značajan status lokalne slavne ličnosti. Tokom suđenja, Sidis je rekao da je bio prigovor savesti na regrutaciju iz Prvog svetskog rata , da je bio socijalista i da nije verovao u boga poput "velikog gazde hrišćana", već u nešto što je na neki način odvojeno od ljudskog bića. Kasnije je razvio sopstvenu libertarijansku filozofiju zasnovanu na individualnim pravima i „američkom društvenom kontinuitetu“.
NJegov otac se dogovorio sa okružnim tužiocem da Sidis ostane van zatvora pre nego što njegova žalba dođe na suđenje; umesto toga, roditelji su ga godinu dana držali u svom sanatorijumu u NJu Hempširu. Odveli su ga u Kaliforniju , gde je proveo još godinu dana. U sanatorijumu su roditelji krenuli da ga „reformišu” i pretili mu prebacivanjem u ludnicu.
Sidis je umro od cerebralne hemoragije 1944. u Bostonu u 46. godini
