Badnji dan i Badnje veče najavljuju doček Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika.
Pravoslavni vernici, koji poštuju gregorijanski kalendar, sutra slave Badnji dan koji je jedan od najvećih praznika kojim se dočekuje Božić. Za Božić, koji važi za najradosniji praznik u hrišćanstvu, vezuju se brojni običaji koji počinju još od sutrašnjeg jutra.
Prvi narodni običaj na ovaj dan nalaže da se badnjak, koji se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću, uveče, uoči Božića preseca, i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Dani pre samog Božića okupljaju cele porodice, a mnogi običaji su, u današnje vreme, prilagođeni savremenom načinu života.
Badnji dan naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Pročitajte još: Znate li zašto poštovaoci Dostojevskog kupe karanfil i izađu na trećoj stanici, kod manastira Aleksandar Nevski?
Prvi narodni običaj na ovaj dan nalaže da se badnjak, koji se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću, uveče, uoči Božića preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo krsta Hristovog.
Badnje veče
Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su "kao Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!".
Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU
Domaćica i ženske osobe posipaju pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!". Pečenica se unosi u sobu, gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Foto: Depositphotos
Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!
Unošenje slame
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosi badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
