Ovaj praznik naziva se i Uspenije presvete Bogorodice.
Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemlji, a posebno - porodilja i majki, kao i dece. Žene se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
Nakon Hristove smrti, Presveta Bogorodica je ostatak života provela u domu apostola svetog Jovana.
Pročitajte još: Počeo je VELIKOGOSPOJINSKI POST: Najkraći, ali veoma strog! Evo koje običaje treba da ispoštujete (VIDEO)
Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogorodice vezan smisao hrišćanske vere i molitve.
Vreme između Velike i Male Gospojine, koje se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.
Verovanja vezana za Veliku Gospojinu
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Za Veliku Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.
Sutra nije dobro ništa raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.
Verovalo se da na Veliku Gospojinu, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.
Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.
Velika Gospojina se slavi i kao Krsna slava.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
