Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Vasilija Ostroškog
Mošti Svetog Vasilija se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike iz cleog sveta.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Rodio se 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.
Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš odakle je utvrđivao u pravoslavlj u vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj opasni podvižnički život.
Praznik koji nema običaje
Na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.
Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko Svetog Vasilija učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja.
U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz nemačkog brdskog topa udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali nije eksplodirala.
Granata se od pada razbila na dvoje. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Veruje se da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
