Svi vernici sutrašnji dan treba da provedi u molitvi i strogom postu
Svake godine 11. septembra po novom kalendaru Srpska pravoslavna crkva obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Na ovaj dan je ubijen prethodnik Isusa Hrista, poznat i kao Jovan Preteča koji je, pošto je krstio Isusa u Svetoj reci Jordan, postao Sveti Jovan Krstitelj.
Vernici 11. septembra poste strogo na vodi i dan provode u molitvama. Po narodnom verovanju, na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja ne bi trebalo jesti ni piti ništa što je crvene boje, u znak poštovanja na nevino prolivenu krv velikog proroka kojeg su krasili poštenje, moralna čistota i pokajanje.
Veruje se, takođe, da svakoga ko se bude oglušio o post na dan usekovanja u narednih godinu dana zaobilaziti pravda, te da će zbog nepoštovanja Svetog Jovana Krstitelja biti na meti nepoštenih.
U smrt zbog javne osude preljube
Sveti Jovan Krstitelj stradao je upravo zbog spremnosti da se suoči sa nepravdom i nemoralom i da o tome javno govori. Jevanđelje propoveda da je ubijen po nalogu Iroda Antipe, cara Galileje koji je živeo sa Irodijadom, ženom svog još uvek živog brata Filipa. Antipa ga je najpre utamničio, verujući da će na taj način uspeti da slomi njegov duh i spreči da ga Sveti Jovan Krstitelj javno osuđuje.
Ali, Irodijada je imala drugačije planove. Etiketirana kao preljubnica, čekala je pogodan trenutak da se osveti Svetom Jovanu.
Na dan proslave rođendana Iroda Antipe poslala je svoju kćerku Salomu da pleše pred očuhom. Posle „Sedam velova“, čuvenog plesa koji je Saloma izvela pred Irodom, pijani vladar obećao je da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor osvetoljubive majke Irodijade, ona je zatražila poseban poklon – glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni.
Irod Antipa joj je uslišio želju. Te noći veliki prorok je ubijen, a njegova glava prineta je Salomi na tacni kao dar za nezaboravan ples.
Iako je dobila ono što je priželjkivala, preljubnica Irodijada je najpre nožem izbola jezik velikog proroka, a potom je u strahu da će svetac vaskrsnuti insistirala da glava Svetog Jovana Krstitelja bude sahranjena razdvojeno od tela. Po predanju, svetiteljevu glavu bacila je na nečisto mesto na Irodovom imanju. Ali, potonja Sveta Jovana Mironosica, supruga dvorjanina cara Galileje, otkopala je glavu Svetog Jovana Krstitelja, spustila je u ćup i pokopala na Maslinskoj gori, takođe na Irodovom imanju.
Sledbenici Svetog Jovana Krstitelja pohranili su njegovo telo sedamdesetak kilometara od Jerusalima.
Usekovana (odrubljena) glava svetitelja ostala je na Maslinskoj gori u Svetoj zemlji, zakopana na Irodovom imanju.
Obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja
Kad je bogati vlastelin Inokentije odlučio da se zamonaši i da podigne sebi monašku keliju, kupio je upravo imanje Iroda Antipe. Kopajući, naišao je na posudu sa glavom Svetog Jovana Krstitelja. Celivao ju je i vratio na isto mesto, podigavši potom crkvu koja je posle njegove smrti opustela.
Na tom mestu danas se nalazi paraklis prvog obretenja (pronalaska) glave Svetog Jovana Krstitelja. Svetinju održavaju ruske monahinje s velikom ljubavlju i pobožnošću, trudeći se da prostorno mali paraklis hodočasnicima duhovno iskri jednako kao i ruski manastir Vaznesenja visok 64 metra koji dominira panoramom Maslinske gore. Naime, paraklis prvog obretenja glave Svetog Jovana deli portu sa impoznatnom „ruskom svećom“, kako se kolokvijalno naziva ruski manastir Vaznesenja, najviša verska građevina na Maslinskoj gori.
Centralno mesto u paraklisu prvog obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja je udubljenje u podu, gde se hodočasnici saginju i spuštaju glavu, moleći se za oprost grehova.
Prvo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja crkva obeležava 9. marta. Na isti dan obeležava se i drugo obretenje koje je, po predanju, usledilo gotovo četiri veka kasnije pošto je monah Inokentije pronašao posudu sa relikvijom od neprocenjivog značaja u hrišćanstvu.
Drugo obretenje se, po predanju, dogodilo kad su dvojica monaha usnila Svetog Jovana Krstitelja koji im je otkrio gde se nalazi njegova glava. Otkopali su je, ali se nisu prema relikviji odnosili s pažnjom, već su je dali grnčaru koji ju je predano čuvao. Pred smrt, grnčar je predao glavu Svetog Jovana Krstitelja svojoj sestri, a onda je relikvija dospela u ruke monaha Evstratija koji ju je pohranio u pećini. Vernici će reći da je Božjom promišlju tik do pećine iguman Markelo podigao manastir. Starešini manastira se, po predanju, Sveti Jovan Krstitelj javio u snu i otkrio mu gde je pohranjena njegova glava.
Relikvija je potom završila u Carigradu, da bi bila premeštena u Kapadokiju, gde je ostala do 850. godine. Opet po predanju, carigradskom patrijarhu Ignjatiju u san je došao Sveti Jovan Krstitelj i otkrio gde bi trebalo da potraži relikviju. Nedugo zatim, glava Svetog Jovana Krstitelja je preneta u Carigrad. Dan trećeg obretenja crkva obeležava 7. juna.
Za vreme vladavine cara Konstantina IX Monomaha relikvija je, veruje se, podeljena na nekoliko delova. Naučnici su pokušali da odgonetnu gde se oni nalaze. Kao moguća mesta na kojima bi mogli da budu delovi relikvije pominjani su Sirija (Damask), Italija (Rim), Francuska (Amjen), Sveta gora, Nagorno Karabah, Nemačka...
I koliko god da je vernicima važno da naučnici otkriju misteriju gde se nalazi odrubljena glava Svetog Jovana Krstitelja, još im je značajnije duhovno nasleđe koje je ovaj prorok ostavio. Poštenje, moral i borba za istinu – osobine koje se vezuju za Svetog Jovana Krstitelja, utkani su kako u hrišćanstvo u kom se Preteča poštuje kao svetac i mučenik, tako i u islamsku tradiciju koja prepoznaje ovu religijsku ličnost kao proroka Jahju sina Zaharijevog.
(Kurir.rs)
