Može li govor tela da utiče na to kako se mi osećamo?
Istraživanja pokazuju da je uticaj toga kako se osećamo manifestujemo našim stavom prema sagovorniku. Kada smo nesigurni ili se osećamo kao da smo "uljez" naše telo će to i pokazivati - pognuta ramena, ruke skupljene ispred, kao da se trudimo da se što manje ističemo, dok u trenucima kada osećamo moć i kada smo sigurni u sebe naše telo će slati tu istu poruku: raširenih ruku, šireg stava i ispravljenih leđa, trudićemo se da i sagovorniku donesemo naše misli, znanje i veštine, pokazujući im da imamo moć i da vladamo i sobom i situacijom.
Sa druge strane, naučnici su dokazali da, ne samo da naša osećanja utiču na govor tela, već i govor tela može uticati na to kako se osećamo u određenim situacijama. Oni su sproveli istraživanje u kome su podelili ljude u dve grupe: jednoj grupi dali su zadatak da dva minuta stoje u pozi koja manifestuje moć i snagu - raširenih ruku i ramena, ispravljenih leđa ili sa rukama na bokovima, dok je druga grupa ljudi dobila zadatak da stoji pognutih leđa, u pozama koje su karakteristične za neugodne situacije.
Uzorci hormona testosterona (zaduženog za osećaj moći i dominacije) i kortizola (hormon stresa), koji su uzeti pre testiranja i nakon njega dali su poražavajuće rezultate: ispitanicima koji su bili u pozama koje prikazuju moć i dominaciju nivo testosterona porastao je za 20 procenata, dok je u drugoj grupi opao za 10 procenata. Rezultati nivoa kortizola takođe su bili u korist prve grupe: hormon stresa kod ispitanika opao je čak za 25 procenata, dok su oni iz druge grupe imali osetan skok od 15 procenata u odnosu na početne rezultate.
Ovakvi rezultati govore samo jedno, a to je da način na koji se držimo konfiguriše naš mozak za jako kratko vreme i može uticati na to da pred drugima delujemo samouverenije, moćnije i pouzdanije nego što mislimo da jesmo. U praktičnom životu ovaj zaključak mogao bi zvučati i ovako: najvažnija je pojava - sa koliko entuzijazma, samopouzdanja i strasti o nečemu pričamo, koliko smo komforni i rasterećeni u situaciji u kojoj se nalazimo, kao i način na koji donosimo svoje misli i ideje. I upravo će ovakav nastup moći da ostavi pravi dojam o nama.
Dakle, i dva minuta "pretvaranja" dovoljno je da se osećamo dominantnije u nekoj situaciji, samo ukoliko poradimo na tome da ubedimo mozak u to.
Ovo istraživanje otvorilo je razne diskusije između psihologa i sociologa, ali i bacilo novo svetlo na čuvenu rečenicu "Pretvaraj se dok ne uspeš" (Fake it till you make it), koja koliko god suludo zvučala, ipak ima svoje uporište u nauci.
(RT)
BONUS VIDEO
