LJudi se po prirodi dele na dobre i zle. Koja je razlika između njih i po čemu se dobar čovek razlikuje od zlog? Ruski psihlog Miahil Litvak ima svoje mišljenje o tome.
Mihail Litvak, poznati ruski psiholog i psihoterapeut, postao je značajna figura u svetu psihoterapije i samorazvoja. NJegova učenja i metode su veoma popularne, a pouke se mogu naučiti iz njegovih iskustava u različitim sferama života. Jedan od ključnih principa kojih se on pridržava jeste ideja samospoznaje i traganja za smislom života. Ističe važnost svesnosti, samorefleksije i razvoja unutrašnjeg potencijala. Litvak je osnivač CROSS sistema za ljude koji žele da savladaju stresne situacije i autor mnogobrojnih knjiga. A ovo je njegov recept kako da prepoznate dobre ljude od zlih osoba.
Dobar čovek je velikodušan, zao je pohlepan
Psiholozi dele ljude na altruiste i egoiste. U stvari, sebičnost je prisutna u svakoj osobi, ali u različitom stepenu.
Jedna osoba može biti toliko sebična da ceo svet smatra podijumom za sebe i ljude kao svoje podređene, dok je druga spremna na sve zbog voljenih, rođaka, prijatelja i svih drugih.
Dobrota čoveka može se razumeti po tome koliko je on:
U stanju da se stavi na raspoloaganje ako je potrebno.
Može da se rastane sa onim što mu nije potrebno.
Da li je zavidan ili ne.
Koliko dugo može da ide zarad onih koje voli.
Ako čovekom dominira sebičnost, onda će u tom slučaju svoje interese staviti na prvo mesto, bez obzira na ljude oko sebe.
Dobar - hrabar, zao - kukavica
Često se čovek ljuti jer se plaši svega na svetu.
Na primer, ne može da mazi mačku jer je "nehigijenski", počinje da gleda na svakoga kao na nepoštenu osobu, neprestano sumnja u sve, čak i ako se sam nikada nije susreo sa prevarom ili nezakonitim radnjama.
Dobar čovek je slobodan od takvih stvari. Često ga u okolini smatraju nedovoljno pažljivim, ali ne zamagljuje svoj um neprijatnim mislima da bi se neko ili nešto moglo pokazati lošim, opasnim i naškoditi mu.
Naravno, dobar čovek je razumno oprezan, ali samo tamo gde je to zaista neophodno i gde odgovara situaciji.
Inače, ljuta osoba retko ima visoku emocionalnu inteligenciju (ne mešati je sa običnom inteligencijom).
Zli ljudi ne mogu da razumeju ljude i to ih čini ljutim, ne mogu biti velikodušni, otvoreni ili ljubazni.
Kukavičluk nije svojstven dobrom čoveku. Možda je čak i previše hrabar, ali je velikodušan i prijatan za razgovor.
Zla osoba će se stalno svega plašiti i svakoga sumnjati.
Dobar čovek u drugima vidi sličnosti sa sobom
Dobra osoba pokušava da u ljudima vidi i pronađe sličnosti sa sobom. Na osnovu toga se nesvesno rađa simpatija koja pomaže čoveku da se oseća dobro i čini dobra dela.
Loša ili ljuta osoba vidi razlike i nije podešena na komunikaciju, već na distancu.
Često takvi ljudi vide samo loše u onome što se dešava oko njih. To se dešava zato što su i sami neprijateljski raspoloženi, agresivni prema svetu i kvare i svoje raspoloženje i one oko sebe. To je neprijatno za sve.
Dobra osoba stalno traži sličnosti sa drugima, što u njoj izaziva simpatije, pa ljudi bivaju privučeni, a ona razume one oko sebe i ceni to što je vole.
Mihail Litvak kaže: "Dobar čovek u drugom vidi sličnosti sa sobom, ali zao vidi razlike."
