U Evropi, "to je bio početak jednog od najgorih perioda za život, ako ne i najgori" - kaže istoričar MekKormik.
Tajanstvena magla uronila je Evropu, Bliski Istok i delove Azije u mrak, danju i noću - tokom 18 meseci.
Najgora godina u ljudskoj istoriji
- Jer sunce je davalo svoju svetlost bez sjaja, poput meseca, tokom cele godine - napisao je vizantijski istoričar Prokopije. Temperature u leto 536. godine pale su od 1,5 ° C do 2,5 ° C, što je pokrenulo najhladniju deceniju u poslednjih 2300 godina.
Nakon nesreće sa prirodnom katastrofom, ljudi su se već 541. godine suočili sa novim problemom - izbila je bubonska kuga.
Tog leta sneg je pao u Kini; usevi su propali; ljudi gladovali. Irske hronike beleže „nestašicu hleba iz godina 536–539“. Te 541. godine, bubonska kuga pogodila je rimsku luku Peluzijum u Egiptu. Ono što se nazvalo Justinijanovom kugom, brzo se širilo, uništavajući jednu trećinu do polovine stanovništva istočnog Rimskog carstva i ubrzavajući njegov kolaps, kaže MekKormik.
Pročitajte još: Slonovi se NAPILI, demolirali grad, pa legli da spavaju! (FOTO/VIDEO)
Zbog čega je nastala magla?
Istoričari već odavno znaju da je sredina šestog veka bila mračno doba, ali izvor misterioznih oblaka već dugo predstavlja zagonetku. Sada je precizna analiza leda sa švajcarskog glečera od strane tima koji su predvodili MekKormik i Pol Majevski sa Instituta za klimatske promene na jednom Univerzitetu, otkrila krivca.
Tim je izvestio da je kataklizmična vulkanska erupcija na Islandu izbacila pepeo preko severne hemisfere početkom 536. Usledile su još dve masovne erupcije, 540. i 547. Ponovljeni udarci, praćeni kugom, uronili su Evropu u ekonomsku stagnaciju koja je trajala do 640. godine.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
