Pravoslavna crkva danas obeležava Detinjce, radosni praznik koji se slavi tačno tri nedelje pre Božića.
Na ovaj dan postoji običaj da roditelji rano ujutru, vežu svoju decu za stolicu na kojoj sede ili dok još spavaju u krevetu. U tu svrhu koriste se kanapi, trake,neki deblji konac. Simbolično mogu da se “vežu” i bebe, ali i velika deca koja još uvek žive s roditeljima pod istim krovom.
Nekoliko dana pre ovog praznika roditelji obično opominju mališane da će ih vezati i to je znak da treba da pripreme "otkup". Naime, običaj je da deca, kako bi platila “otkup”, daruju roditeljima sitne poklončiće pa se vredni mališani potrude da “uštede” za te poklone (voće, bombone, čokolade, neke sitnice).
Osim roditelja, decu mogu vezati i članovi šire porodice- tetke, ujaci, stričevi, bake i deke...Nakon što se deca „otkupe" ovim sitnim darovima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu otvore da se svi zajedno počaste.
Vezivanje za Detinjce, ali i za Materice i Oce, ima simboliku- da učvrsti porodične veze, zadrži mir i slogu u kući i poštovanje, ali isto tako da opomene ukućane na vrlinu skromnosti. Takođe, u pravoslavlju štedljivost je vrlina, a naročito pošten i marljiv rad.
Na ovaj dan priprema se i ručak nešto svečaniji i bogatiji nego inače, ali obavezno hrana treba da bude posna, jer praznik pada u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice i priprema za najradosniji hrišćanski praznik, Božić.
Srpska Pravoslavna crkva ističe značaj da se deca uče praznovanju i simbolici ovih praznika od malena, kako bi njihov značaj postepeno shvatili i prihvatili. Veličina poklona nije bitna, može da bude neka sitnica ili voće. Važno je proslavljati u zdravlju i veselju i nedozvoliti da se narodni običaji zaborave i zanemare.
Detinjci nemaju svoj fiksni datum, to je „klizni“ praznik, pa se datum određuje u odnosu na dan kada je Božić. Posle njih, naredne nedelje su Materice, a zatim Oci.
