Sezona jesenjih i zimskih slava u pravoslavnih Srba počela je proslavom Krstovdana i traje sve do januara do Svetog Jovana
Razlikovanje gradskih i seoskih slava još uvek je zastupljeno u zapadnoj Srbiji. Ove razlike donose i različite običaje u domaćinstvima.
Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!
Gradske slave su uglavnom kratke. Običaj kod domaćina koji slave u gradovima je da brojni gosti tokom celog dana svraćaju na čestitanje i malo posluženje, kolač, žito, čaša piva i po neki zalogaj hrane. Potom je običaj da gosti odlaze dalje kod sledećeg svečara.
Po odlasku sa slave spremali se hrana za one koji nisu došli. Ti su se darovi u gružanskim selima zvali "poslaci", a u Mačvi "milošta".
Pročitajte još: "Kakvo je ovo čudovište?" Ova fotografija izazvala je bes ljubitelja PICE (FOTO)
Tako je u zapadnoj Srbiji i dalje zastupljeno da jedan gost dnevno obiđe po tri, četiri porodice koje slave istog sveca. Za trpezu bi na kraju dana sedali samo ukućani i njihovi pomoćnici. U bogatim užičkim i šabačkim dvorištima muzika i dalje svira po ceo dan dok domaćin dočekuje i ispraća goste.
Ručak otvara domaćin sa najstarijim, glavnim gostom, najčešće najstarijim članom porodice i kumom, koji domaćici poklanja rumenu jabuku i izgovra molitvu za zdravlje svih članova porodice.
Seoske slave su nekada bile sasvim drugačije. Kako su gosti dolazili uglavnom izdaleka, neretko bi i noćili. Postavljale su se bogate trpeze za ručak, večeru i doručak, a katkad bi se i po tri dana slavilo. Slavski ručak je uvek bio bogatiji i raskošniji nego u vrem drugih praznika.
Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!
Po odlasku sa slave spremali se hrana za one koji nisu došli. Ti su se darovi u gružanskim selima zvali "poslaci", a u Mačvi "milošta". Vremenom su "seoske" slave i duga druženja prevladala. U zlatiborskom okrugu neguje se i još jedan lep običaj - "dvorenje slave".
Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU
U zapadnoj Srbiji kolač se priprema noć uoči slave, ponegde i pre samog svitanja na dan slave, i prenoći u kući pre nego što ga domaćini sutradan odnese u crkvu. Na kolaču se najčešće ukrasima ispisuju incijiali članova porodice i ne stavlja se jaje u centar kolača kao u Vojvodini.
Kolač se mora mesiti u kući, nikako ne sme biti kupljen, baš kao i kolači.
Pročitajte još: Sveti KLIN iz Hristove ruke i danas LEČI BOLESNE
Ručak otvara domaćin sa najstarijim, glavnim gostom, najčešće najstarijim članom porodice i kumom, kojima domaćici poklanja rumenu jabuku i izgovra molitvu za zdravlje svih članova porodice.
U ovom kraju običaj je da se slava koja je u sredu ili petak, po pravilu posna, pravi tako što za ručak i ukućane bude posno, a za večeru i goste mrsno. Nekoliko dana pre slave sveštenik dolazi u kuću da osveti vodicu koja se stavlja u slavski kolač. Kolač se mora mesiti u kući, nikako ne sme biti kupljen, baš kao i kolači.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
